ZBOG OVOG SU KRCATI REDOVI ISPRED APOTEKA: Svi se žale na ISTE SIMPTOME, EVO O KOLIKO OPASNOJ STVARI SE RADI

Andrijana Cvijetinović, magistar farmacije i specijalista za biološke lekove, kaže za RTS da se ljudi najviše žale na bol u grlu, suv kašalj i traže pastile i sirupe mnogo više nego prošle godine

Andrijana Cvijetinović kaže za RTS da je jesen, kada je čas toplo, čas hladno vreme, donela promene i da građani dolaze u apoteke i uglavnom se žale na klasičnu prehladu.

Ističe da navode da im je negativan antigenski test, kao i da smatraju da nema potrebe da čekaju red u domovima zdravlja, već da dolaze i traže savet u apotekama.

"Najčešće se žale na bol u grlu, suv kašalj i traže pastile, sirupe i mnogo više nego prošle godine. Takođe, traže i biljne preparate – čajeve i insistiraju na žalfiji, belom slezu i propolisu, tako da mislim da dosta vode računa, a dosta kupuju i suplementaciju", kaže Cvijetinovićeva.

Na pitanje da li su u pravu ljudi kada dođu u apoteku i pitaju farmaceuta za savet ili ipak najpre treba da se konsultuju sa lekarom, Cvijetinovićeva kaže da ne greše ako se obrate farmaceutima.

"Mi smo ustvari jedini zdravstveni radnici koji su njima dostupni 24 časa i za besplatan savet. Oni kod lekara idu po svoju redovnu terapiju, konsultacije, a mi smo tu za njih bilo kada i u svakom trenutku", dodaje Cvijetinovićeva.

Govoreći o tome traže li ljudi antibiotike više nego što je uobičajeno, Cvijetinovićeva ističe da traže, ali da oni antibiotike daju samo ako je to lekar prepisao uz kompetnu analizu.

Od početka pandemije građani sve češće kupuju i vitaminsku suplementaciju, a Cvijetinovićeva naglašava da su to najčešće vitamini A, C i E, ali i cink, selen i vitamin D.

"Pored toga što su antioksidansi odlični i što smanjuju mogućnost slobodnih radikala, oni dosta pomažu njihovom imunitetu tako da svakodnevno kupuju", dodaje ona.

Kaže da građani treba da vode računa i o ishrani, da jedu dosta jedu voća i povrća, kao i da ne mora samo suplementacija da se uzima.

Za kraj dala je savet kako da se ponašamo tokom velikih vremenskih oscilacija, a da se ne prehladimo.

"Ne moramo uvek da posežemo samo za lekovima, nego mogu dosta da učine i nefarmakološke mere – zdrav način života, smanjen alkohol, što više vitamina i minerala, voća i povrća i svakako dodatak vitamina ako je potrebno", rekla je Cvijetinovićeva.

Savet starijim sugrađanima je da idu redovno kod lekara i da ne čekaju da im se nešto desi i da osete drastične promene, nego bar na tri, četiri meseca da posete svog doktora.

(Espreso)