5 STVARI KOJE MORATE ZNATI O SUPLEMENTIMA: Koliko su vitamini zaista dobri za nas?

Milioni ljudi svakodnevno uzima vitamine ili suplemente u borbi sa deficitom vitamina u organizmu i želji da smanje rizik od određenih bolesti.

Čak i ako se samo osećaju proaktivno u pogledu svog zdravlja nakon što uzimaju suplemente koji obećavaju razne benefite po pitanju kvaliteta života, pitanje je da li su vitamini u bočicama zaista poboljšavaju naše opšte blagostanje.

Kada su suplementi prvi put postali dostupni 1940-ih, ljudi su hrlili u lokalne apoteke kako bi nabavili ove navodno magične pilule da poboljšaju svoje opšte zdravlje i od tada nikada nisu prestali.

Kako navodi "Penn Medicine", više od jedne trećine Amerikanaca uzima suplemente, od toga multivitaminski ili mineralni suplementi čine 40 odsto ukupne prodaje vitamina. Najčešće se prodaje riblje ulje, omega 3, DHA ili EPA masne kiseline, a oko 30 odsto odraslih starijih od 65 godina uzima četiri ili više suplemenata bilo koje vrste.

Preporuke za dodatke ishrani mogu se naći svuda - na reklamama, preko uticajnih društvenih medija i od vaših komšija, prijatelja i porodice. Usred takve halabuke, teško je znati koji je dodatak ishrani pravi za vas, pogotovo što, u moru izbora, važno je znati koji suplementi mogu da koriste vašem zdravlju, a koji mogu da budu štetni.

5 stvari koje treba da znate o dodacima ishrani

1. Suplementi dolaze u mnogim oblicima.

- Bilo da su u obliku tableta, praha ili tečnosti, cilj dijetetskih suplemenata je da dopune vašu ishranu da biste dobili dovoljno hranljivih materija i poboljšali zdravlje - objašnjava Džefri Milštajn, lekar u Pen Internal Medicine Vudburi Hajts.

Oni sadrže najmanje jedan dijetetski sastojak, kao što su vitamini, minerali, bilje, biljni proizvodi, aminokiseline ili enzimi. Neki od najpopularnijih suplemenata dolaze u pakovanju multivitamina, koji vam mogu pomoći da izbegnete uzimanje desetak pilula svakog dana, ali se mogu kupiti i pojedinačno. Najčešći suplementi uključuju: kalcijum, riblje ulje, ehinacea, žen šen, beli luk, vitamin D, kantarion i zeleni čaj.

2. Da li vredi uzimati suplemente?

Postoji razlog zašto su suplementi toliko popularni - oni ponekad funkcionišu.

- Pored zdrave ishrane, postoje dokazi da neki suplementi mogu da koriste vašem opštem blagostanju uz mali ili nikakav rizik - kaže dr Milštajn.

Uobičajeni suplementi koji mogu da koriste vašem zdravlju su vitamin B12, koji može da pomogne u održavanju zdravih nervnih i krvnih ćelija, stvaranju DNK i sprečavanju anemije. Tu je potom folna kiselina, koja može da smanjiti urođene defekte fetusa prilikom trudnoće, potom riblje ulje, koje može da podržava zdravlje srca. Tu su još i vitamin A, koji može da uspori gubitak vida i cink, koji može da potpomogne zdravlje kože.

Međutim, uprkos količini istraživanja koja su obavljena o suplementima (od 1999. godine, američki nacionalni instituti za zdravlje su potrošili više od 2,4 milijarde dolara na proučavanje vitamina i minerala), naučni dokazi nisu potpuno jasni. Ono što se ističe je da većina studija sugeriše da multivitamini neće učiniti da živite duže, niti će usporiti pad vaših kognitivnih sposobnosti ili smanjiti šanse za bolesti, kao što su bolesti srca, rak ili dijabetes.

- U stvari, nezakonito je da kompanije iznose tvrdnje da će suplementi lečiti, dijagnostikovati, sprečiti ili izlečiti bolesti - kaže dr Milštajn.

3. Suplementi nisu uvek bezbedni

U većini slučajeva, multivitamini verovatno neće predstavljati nikakav zdravstveni rizik. Ipak, važno je biti oprezan kada stavljate bilo šta u svoje telo.

- Suplementi mogu da utiču na druge lekove koje uzimate ili da predstavljaju rizik ako imate određena medicinska stanja, kao što je bolest jetre. Neki suplementi takođe nisu testirani kod trudnica, dojilja ili dece i možda ćete morati da preduzmete dodatne mere predostrožnosti. Takođe, propisi za dijetetske suplemente su manje strogi od lekova koji se izdaju na recept. Neki suplementi mogu da sadrže sastojke koji nisu navedeni na etiketi, a baš ti sastojci mogu biti nesigurni. Određeni proizvodi se prodaju kao dijetetski suplementi, a zapravo sadrže lekove na recept - lekove koji nisu dozvoljeni u dodacima ishrani - objašnjava Dr Milštajn.

Suplementi koji bi mogli da predstavljaju rizik uključuju vitamin K, koji može da smanji efikasnost razređivača krvi. Ili gingko, koji može da poveća razređivanje krvi. Kantarion, koji može da učini neke lekove, kao što su antidepresivi i kontracepcija, manje efikasni, a tu su i biljni dodaci gavez i kava, koji mogu da oštete vašu jetru. Takođe beta-karoten i vitamin A, mogu da povećaju rizik od raka pluća kod pušača.

4. Razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata

Kako kaže dr Milštajn, vaš prvi korak bi trebalo da bude razgovor sa vašim lekarom, jer efikasnost i bezbednost suplementa mogu da zavise od vaše individualne situacije i zdravlja. Uvek imajte na umu da uzimate suplemente prema uputstvima na nalepnici i uputstvima vašeg lekara.

Obavezno pročitajte etiketu, uključujući sastojke, interakcije sa drugim lekovima i procenat njihove dnevne vrednosti. Budite oprezni sa ekstremnim tvrdnjama, kao što su „potpuno bezbedno“ ili „radi bolje od (ubacite lek koji se izdaje na recept)". Zapamtite da izraz „prirodno“ ne znači nužno i „bezbedno“. Suplemente držite pravilno uskladištenim i dalje od dece.

5. Ništa nije bolje od hranljive moći zdrave ishrane

Bez obzira koji je vaš cilj kada uzimate suplemente, jedno je sigurno, oni nisu zamena za zdravu ishranu bogatu hranljivim materijama.

- Dodaci su namenjeni da budu suplementarni – što znači da poboljšavaju prednosti koje se već pružaju dobro zaokruženom ishranom - objašnjava dr Milštajn.

Suplementi nikada ne bi trebalo da se koriste umesto prave hrane. Ne potcenjujte šta salata puna hranljivih materija može da učini za vas u poređenju sa pilulom napravljenom u fabrici.

Dok većina ljudi dobija sve što im je potrebno putem zdrave ishrane, drugima je potrebna mala pomoć oko hranljivih materija. Tu dolaze suplementi da vam pruže podršku koja je potrebna vašem telu da ostane zdravo.

(Espreso/Telegraf)