SRBI PRAVE 2 KOBNE GREŠKE U FRIŽIDERU: Jedna od njih OPASNA PO ZDRAVLJE, a to ni ne znate!

Kad je u pitanju ishrana, većina nas maksimalno se trudi da sebi i svojim najmilijima sprema što je zdravije moguće obroke. A da bismo to postigli, neophodno je redovno ići u nabavku, posebno kada su u pitanju lako kvarljive namirnice, kao što su mleko i mlečni proizvodi ili voće i povrće.

Takođe, svako od nas voli da pravi zalihe hrane, kako bi nam se našle u situacijama kada stvarno nemamo vremena da idemo u kupovinu.

No, kada se vratimo iz nabavke, većina nas samo brzinski kupljene stvari strpa gde nađe mesta u frižideru, bez ikakvog reda i plana. Odnosno, ni ne pogledamo dublje u svoj frižider, da vidimo da slučajno u njemu već ne postoji ista namirnica koju smo već kupili, koja je još uvek sasvim sveža i upotrebljiva. To dovodi do toga da, onoga dana kad konačno rešimo da očistimo pretprani frižider, u njemu neretko nađemo ubuđale namirnice, kao i one kojima je odavno istekao rok, koje su pritom zagadile i usmrdele skoro sve ostalo. S druge strane, čak i onda kada se potrudimo da napravimo mesta za nove, često kao višak u đubre bacimo neke namirnice koje su sasvim jestive, iako možda nisu više toliko sveže kao što su bile kada smo ih tek kupili.

Ovo sve deluju kao sitne greške. Međutim, globalno gledano, one mogu imati nesagledive posledice. I to iz više razloga.

Globalna statistika pokazuje da u proseku trećina hrane namenjene za ljudsku ishranu završi kao otpad. Prema istraživanju FUSIONS projekta, kog je finansirala Evropska komisija, po glavi stanovnika starog kontinenta godišnje se u kontejnerima završi čak 92 kilograma otpada od hrane, što znači da svi žitelji EU zajedno svake godine bace 143 milijarde evra.

Veći deo te hrane odbacuje se u procesu proizvodnje, u restoranima, marketima, ali ni udeo otpada od hrane koja stvaraju domaćinstva nije zanemarljiv. Da stvar bude gora, među tim otpadom moguće je pronaći i do dve trećine sasvim jestivih namirnica - prosečna evropska četvoročlana porodica u smeće godišnje baci i po nekoliko stotina evra u nepojedenoj hrani.

Kada se uzme u obzir činjenica da se za uzgoj namirnica, njihovo skladištenje, obradu, prevoz i na kraju, razlaganje otpada od te iste hrane, ne samo troše brojni resursi, već čitav ovaj proces podrazumeva i proizvodnju ugljen-dioksida (CO2) i drugih štetnih gasova sa efektom staklene bašte – jasno je da bacanje hrane predstavlja ne samo bespotrebno traćenje novca, već da je dugoročno u pitanju ogroman problem za celu planetu.

Šta mi kao pojedinci možemo da uradimo?

Za početak, da se trudimo da što manje jestivih namirnica bacamo u đubre i na taj način smanjimo ličnu proizvodnju otpada od hrane. A to možemo postići vrlo lako – uz samo malo brižljivijeg planiranja svog nedeljnog jelovnika i pravljenja spiskova za kupovinu, ali i ovaj jednostavan trik slaganja namirnica u frižideru.

Kako bismo maksimalno produžili rok trajanja hrane u frižideru, namirnice bi trebalo slagati kao što je prikazano na donjoj fotografiji. Naravno, sve zavisi od veličine frižidera, broja polica i količine samih namirnica, ali ovo je dovoljno da steknete jasniju sliku o tome kako se pravilno sortira hrana.

Na skroz gornju policu ide hrana koja je već spremna za upotrebu (mleko i mlečni proizvodi, jaja). Ispod nje idu već skuvane namirnice, tegle i konzerve sa zimnicom i razni umaci i prelivi. Sledeći nivo su sveža riba, sveže meso, suhomesnato i tvrdi sirevi, a na dnu, u fioci predviđenoj za to, sveže voće i povrće.

Takođe, stvar koju mnogi ne znaju jeste to da se “rok upotrebe” u najvećem broju slučajeva ne odnosi na to da će se neka hrana baš sutradan nakon tog datuma pokvariti, već samo da je u pitanju dan do kog proizvođač može da garantuje da će namirnica zadržati idealne osobine po pitanju ukusa, mirisa, boje ili nutritivnih vrednosti.

Ako se pravilno čuva u frižideru, hrana kojoj je zvanično istekao rok može biti jestiva i znatno duže. A isto važi i obrnuto - nepravilno rukovanje hranom (kao što su izlaganje buđi u frižideru ili nepovoljni uslovi u transportu), može značajno da skrati rok nekoj namirnici, pa i da je učini opasnom za konzumaciju, odnosno da nas dovede do trovanja. Međutim, u eri digitalnih rešenja ne moramo više sami da računamo da li je neka hrana pokvarena ili ne, jer sada postoje i aplikacije koje nas upozoravaju da su određene namirnice pred istekom roka upotrebe.

Još jedna od stvari kojom možemo da uradimo mnogo za planetu jeste da pažljivije sortiramo svoj otpad od hrane i to odvojeno od drugog otpada. Na primer, ulje i masnoće korišćene za hranu možemo da sakupljamo u veće balone i kasnije predamo specijalizovanim operatorima koji će ih od njih dobiti struju. Isto tako, otpatke od povrća i voća možemo skladištiti u posebnoj kantici i od nje dobiti odličan kompost za svoje biljke, bilo da ih gajimo u bašti ili na terasi.

I naravno, ukoliko imamo viškove sasvim jestive hrane u frižideru, uvek je možemo podeliti sa nekim, bilo da je u pitanju prijatelj, rođak, komšija ili neko za koga znamo da ima mnogo manje od nas.

(Espreso/Blic Žena)