OVO JE NAJZDRAVIJA SALATA NA SVETU! Srbi je GUTAJU, a ni ne znaju šta im se sve KORISNO dešava u ORGANIZMU

Po definiciji, turšija je ukiseljeno povrće ili voće, ili kombinacija povrća i voća, uz dodatak aromatičnog bilja ili plodova koji podstiču fermentaciju.

Reč turšija potiče iz persijskog jezika (ترشى – torshi), iz koje su izvedene i sve ostale koje se koriste na Balkanu i Bliskom Istoku, a označavaju ukišeljeno mešano povrće. Iako se u svim tim zemljama turšija izgovara slično, postoje razlike u načinu na koji se ona priprema, kako u vrstama povrća – bilo ono seckano ili u komadu, i začina koji se koriste, tako i u količini soli, sirćeta ili šećera. Zato razlikujemo makedosnku, bugarsku, grčku, srpsku i ostale turšije. Uglavnom, turšija je reč koja spaja brojne zemlje, jer je narodi, naročito na Balkanu i Bliskom Istoku, obožavaju.

Staro verovanje kaže da je turšiju najbolje ostavljati za Miholjdan (12. oktobar), ali i bilo koji drugi dan je sigurno idealan za ostavljanje zimnice. Važno je da turšija bude ukišeljena pre zime, i da tokom dugih hladnih dana na trpezi imamo sveže boje proleća, koje se u ovoj zimnici sačuvane.

KOJE POVRĆE SE STAVLJA U TURŠIJU?

Šta može da se koristi za turšiju? Odgovor je: bilo koje sezonsko, uglavnom zeleno povrće. Međutim, u turšiju ne ide baš sve. Najčešći stanovnici burića ili velikih staklenih tegli su krastavčići (mali, ne duži od 10 cm), karfiol, šargarepa, zeleni paradajz, paprika babura (koju možete puniti kupusom) ili paradajz paprike, svež kupus, crni luk. To je povrće koje može dobro da se ukiseli i očuva do samog kraja zime.

Odnos povrća u turšiji zavisi samo od Vašeg ukusa i od onoga što Vam je na raspolaganju. Rekli bismo da ne postoji „pravi“ recept za turšiju. Odnosno, svaki recept je „pravi“ za onoga ko je priprema. Pa u zavisnosti od toga šta volite, stavićete malo više krastavčića ili šargarepe ili karfiola… i Vaša turšija će biti jedinstvena.

U turšiju ne bi trebalo da se stavlja crven, odnosno zrelo sveže povrće kao što je crveni paradajz, jer fementacijom i odležavanjem u sirćetu postaje previše mekano i više podseća na ugnjilo nego na ukišeljeno povrće.

Još jedna od dobrih ideja je da posebno u teglu (gusto) složite paprike babure, napunjene seckanim kupusom, i prelijete presolcem. Tako kupus neće “leteti” po sudu, a ukus ove zimnice je fantastičan. O vitaminima iz kupusa i paprike koji se na ovakav način čuvaju, da i ne pričamo.

“Ova vrsta zimnice odličan je izvor vitamina, što uz bogatstvo minerala, belančevina i ugljenih hidrata, obezbeđuje zdraviju i raznovrsniju zimsku ishranu.”

KAKO SE PRIPREMA I SLAŽE POVRĆE ZA TURŠIJU?

Kada ste odabrali povrće koje će biti u Vašoj turšiji, morate ga veoma dobro oprati pre stavljanja u bure ili tegle. Peteljke se odstranjuju sa svog povrća koje ih ima – paprika mora biti potpuno čista, krastavcima se seku vrhovi, paradajzu se ukloni srednji deo gde je bila peteljka, karfiol se iseče na manje buketiće, šargarepa se očisti i odsjku joj se krajevi, luk se dobro očisti, kupus se pregleda, skinu se prvi listovi, preseče se i pregleda unutra… Osim pranja i čišćenja, važno je da u posudu (bure, tegle…) slažete sasvim suvo povrće, pa ga ili ga obrišite čistom krpom ili ga ostavite duže da se samo ocedi i osuši.

I onda ide slaganje. Obično se slaže red paprike, pa red krastavaca, pa red paradajza, red karfiola i povalja se dok se povrće ne potroši. Ali, ni ovde nema pravila, pa možete da slažete po redosledu koji se Vama dopada. Zatim se sve to zalije presolcem i ostavi nekoliko dana, koliko je turšiji dovoljno da se ukiseli i kada je spremna za konzumiranje.

PRESOLAC ZA TURŠIJU

Kao i sve kod turšije, i presolac ima raznih varijacija na temu. Svako pravi prema sopstvenom iskustvu i receptu, ali suštinski presolac bi trebalo da sadrži čistu vodu, so, vinobran, esenciju i konzervans.

Sastojci:

400 g soli

20 g vinobrana

20 g konzervansa

250 g esencije

10 l vode

Priprema: Prokuvati litar vode sa 400 g soli i 20 g vinobrana. Dodati preostalih 9 l vode, esenciju i konzervans. Promešati i kad se sastojci slegnu i rastope sipati u tegle preko paprike, karfiola, krastavčića, šargarepe, zelenog paradajza i sličnog povrća koje želite da stavite u turšiju.

Količinu presolca čete prilagođavati Vašim potrebama i količini salate koju želite da ostavite za zimu. Neretko domaćice u presolac dodaju i šećer, ali kao što rekosmo, brojne su varijante pravljenja tečnosti kojima se preliva povrće od koga će za par dana biti gotovoa Vaša turšija.

“Reč turšija potiče iz persijskog jezika, iz koje su izvedene i sve ostale koje se koriste na Balkanu i Bliskom Istoku, a označavaju ukišeljeno mešano povrće.”

PRELIV ZA TURŠIJU BEZ ESENCIJE

Danas se veoma vodi računa da se iz ishrane izbaci sve ono što je industrijski prerađeno i što može biti štetno po naše zdravlje, pa se razni aditivi, konzervanski i slično, uveliko izbacuju iz domaćinstva i upotrebe. Tako je mnogo domaćica koje ne vole ni u preso za turšiju da stavljaju esenciju, pa tečnost kojom prelivaju svoju salatu prave bez nje.. Ukoliko i Vi spadate u ovu grupu, evo i recepta za najbolji preliv za turšiju bez esencije, a količina preliva po ovom receptu dovoljna je za 5 kg povrća.

Sastojci:

3 l vode

1 l sirćeta

150 g soli

200 g šećera

10 g konzervansa

5 g vinobrana

1 kesica bibera u zrnu

Priprema:

Od 3 l vode odvojte u manju šerpu 1 l i stavite da provri. Kad prokuva voda sklonite sa šporeta i dodajte biber, so, šećer, konzervans (nikada se ne stavlja u vrelu vodu, već kad se voda malo prohladi), vinobran. Sve dobro izmešajte i kad se sve istopi dodajte sirće. Izmešajte pa dodajte u preostalu vodu. Nakon što se lepo sjedini i ohladi možete da nalivate tegle ili bure.

SUVA TURŠIJA, HLADNA TURŠIJA, HRONO TURŠIJA…

Ako ste pomislili da je to turšija bez preliva, niste u pravu, jer je to, priznaćete, ipak nemoguće. Ali termin “suva turšija” označava to da se ova salata ne tretira termički i da su u njoj apsolutno sačuvani svi vitamini i minerali koji će nas zimi “jačati”. Takođe, svo povrće i voće koje se u ovu zminicu stavljaju mora da bude detaljno očišćeno, oprano i suvo. Tek kad se dobro osuši, ređa se u predviđeni sud i preliva tečnosšću “da ogrezne”. Dakle, nešto kao suva turšija u pravom smislu reči “suva” ne postoji, ali ako naletite na taj termin, onda da znate na šta se tačno misli.

Takođe se termin hladna turšija odnosi na to da se u ovoj vrsti salate ništa ne kuva, ne peče i ne prži, već se jednostavno sveže povrće (i voće) očiste, operu, osuše, ređaju i prelivaju. Jednostavno, a lepo, zar ne. I pre svega zdravo.

Poslednjih godina je popularan i termin hrono turšija u raznim pretraživačima, što ne znači da horno turšija postoji kao takva i da se tu nešto specijalno i posebno pravi, ali kako je mnogo ljudi na takozvanoj hrono ishrani, termin hrono turšija se pretražuje kako bi ta grupa ljudi bila sigurna da li u toj vrsti ishrane turšija može da se konzumira.

Kako god da je zovete suva, hladna, hrono ili klasična, starinska – turšija je samo jedna. Ko je voli (a nema onoga ko je ne voli) jede je uz sve, a jede je i bez ičega, jer je turšija – čisto zdravlje u tegli ili buretu.

“Najčešći stanovnici burića ili staklenih tegli su krastavčići, karfiol, šargarepa, zeleni paradajz, paprika babura ili paradajz paprike, svež kupus, crni luk.”

TURŠIJA I ZDRAVLJE

Pripremanje zimnice postupkom prirodne fermentacije je najzdraviji način konzervisanja povrća. Nema izlaganja visokim temperaturama, tako da je sačuvano obilje vitamina, što,uz bogatstvo minerala, belančevina i ugljenih hidrata, obezbeđuje zdraviju i raznovrsniju zimsku ishranu. Prelivi za turšije prave se sa sirćetom, solju i šećerom, kao prirodnim konzervansima koji omogućavaju da povrće posle fermentacije zadrži čvrstinu i ukus. Može se reći da je turšija zdravlje u tegli. Ili buretu.

Turšija je zdrava iz više razloga, ali pre svega zbog probiotika koji sadrži, odnosno laktobacilusa, koji je osim za imunitet dobar i zbog toga što pomaže varenju.

Ukiseljeno povrće sadrži u sebi dosta vlakana, što poboljšava rad creva i omogućava normalnu stolicu.

Proces kišeljenja, omogućava da se zadrže svi dobri vitamini i minerali koji se nalaze u povrću

Turšija je lakša za varenje,

Kažu da poboljšava psihičko zdravlje, jer ljudi uživaju dok je jedu.

MOŽE LI TURŠIJA DA ŠKODI?

Naravno, ukoliko se sa njom preteruje, jer tada može da ošteti sluzokožu organa za varenje. Ni sa čim ne treba preterivati, pa ni sa ovom sočnom, ukiseljenom hranom. Takođe, postoje ljudi kojima turšija jednostavno ne prija. Tako bi turšiju, ipak, trebalo da izbegavate ukoliko imate povećano stvaranje gasova i povećan rad creva, proliv, mučnine i povraćanja ili gorušicu.

TURŠIJA U TRUDNOĆI

Poznato je da je u trudnoći najčešća žudnja za čokoladom i slanim namirnicama, poput čipsa, kiselih krastavčića i turšije. Jedno od objašnjenja za to jeste da se sklonosti ka hrani menjaju tokom graviditeta i da one uslovljavaju šta će žena da odabere za jelo. Smatra se i da je to jedan od razloga povećane potrebe za hranom. Povećana sklonost ka slanim namirnicama objašnjava se povećanim volumenom krvi u trudnoći i većom potrebom za solju. Inače, afinitet ka slanim namirnicama je veći u drugom i trećem trimestru nego u prvom.

Bez brige, ukoliko ste trudni i jede Vam se turšija, slobodno je uzmite, ali u umerenim količinama. Kiseli kupus je sjajan izvor niacina (vitamin B3), koji je potreban za ćelijsku energiju, celokupni metabolizam i razmenu materija u mozgu. Kiseo kupus je bogat vitaminima, gvožđem i vlaknima. Sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, vitamin A, B1, B2, C, minerale kalijum, kalcijum i malo gvožđa.

TURŠIJA – CENA

Kad je industrijska turšija u pitanju, ona koja se kupuje u prodavnicama, nju bi trebalo da zaobiđete kad god je moguće. Domaća turšija je jedini ispravan izbor. Ipak, svesni smo da zbog ludog ritma današnjeg života, mnoge dame nemaju vremena za ostavljanje zimnice, pa tako ni turšije, i primorane su da je pazare u marketima. U tom slučaju ćete u zavisnosti od proizvođača odvojiti i različitu sumu novca za ovu zimsku poslasticu. Tako recimo tegla turšije Moć prirode, zapremine 1.400 g košta 420,00 dinara, ali ćete naći i domaću turšiju porodice Culum, koja teglu turšije od 2,7 kg prodaje po ceni od 400,00 dinara.

(Espreso)