DR POPOVIĆ PREDVIDEO BUDUĆNOST PANDEMIJE, NACIJA U ŠOKU: Kraj je i više nego JEZIV

Kovid 19 vakcinacija je najveći poduhvat u istoriji imunizacije i u svetu i kod nas, i kao takva ona će odrediti odnos stanovništva prema vakcinaciji uopšte.

Pošto je kovid vakcinacija u Srbiji stala na nekih 50 odsto stanovništva – znači ni tamo ni ovamo – možemo očekivati da će se to stanje preneti i na rutinsku vakcinaciju. Zato se postavlja pitanje kako da prekinemo spiralu u kojoj smo se našli, odnosno na koji način da se građani, zdravstveni radnici i vlast jednom zauvek dogovore da vakcinacija treba da bude jedan od naših prioriteta i kako bi obuhvat imunizacijom bio jednak ili bar blizu ranije definisanih ciljeva, kaže za Danas dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije i jedan od vodećih domaćih stručnjaka za pitanje imunizacije, koji je do sada sarađivao sa brojnim međunarodnim organizacijama na pitanjima povezanim sa vakcinacijom.

U razgovoru za Danas dr Popović podseća na porazne podatke koji se tiču procenta dece koja su tokom prethodne dve godine primila neku od obaveznih vakcina. Posebno je alarmantna situacija sa MMR vakcinama (protiv morbila, zaušaka i rubele), za koje je obuhvat drastično pao.

„Zvanične podatke za 2021. godinu nemamo, ali nezvanično, na nivou Srbije obuhvat MMR-om je 80 odsto, što je daleko ispod cilja od 95 procenata vakcinisane dece, kojim se stvara kolektivni bedem i sprečava se epidemija morbila. Pritom, postoje sredine koje su daleko ispod ovog republičkog nivoa. U Novom Sadu obuhvat MMR-om je manji od 50 odsto. Veliki su problemi i u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, gde je inače za sve vakcine mali odziv i gde posebno treba da se radi sa stanovništvom. Ovako nizak obuhvat je veliki rizik po zdravlje naše dece, koji nam nikako nije trebao i koji smo sami stvorili, jer smo imali sve uslove za uspešnu vakcinaciju, kaže sagovornik Danasa“.

Kako je kovid vakcinacija uticala na uobičajene, rutinske vakcinacije?

Ona je promenila profil ljudi koji oklevaju u vezi sa vakcinacijom. Mi smo ranije dosta dobro poznavali profil roditelja koji su oklevali sa vakcinacijom dece, iz kojih razloga su to činili i znali smo ko su antivakseri. To se potpuno promenilo za vreme kovida. Pojavile su se potpuno nove grupe stanovništva, novi izazovi i nova pitanja. Oklevanje se proširilo i među zdravstvenim radnicima, jer je ogroman broj njih bio uključen u kovid vakcinaciju, bez prethodnog iskustva sa svim socijalnim i komunikacijskim aspektima vakcinacije i bez odgovarajuće pripreme. Na neka od pitanja smo već odgovorili. Ali ostala su neka koja će imati dugotrajne posledice. Mi ćemo u budućnosti tek morati da rešavamo zablude koje su posejane tokom pandemije i posledice lažnih vesti sa kojima smo se sretali.

Kako onda objašnjavate uspeh HPV vakcinacije i utisak koji se stekao u javnosti da je odziv veliki. I da li to baca drugo svetlo na raspoloženje prema vakcinama?

„Mi odavno tražimo dobre vesti kad se radi o ovoj vakcini. HPV vakcina je jedna od najproverenijih i najbezbednijih. Ona je dugo vremena bila potrebna u Srbiji, imajući u vidu kakve posledice HPV infekcija imamo, kada se radi o ženama obolelim od raka grlića materice. Deset godina je trebalo da HPV vakcina polako počne da ulazi u program redovne vakcinacije, a sada je finansira RFZO, što je izuzetno važno, jer tri doze, koliko je potrebno, koštaju oko 300 evra, što nije malo i na startu stvara nejednakost. Tako su dosad samo oni koji su imali novac i znanje dolazili do vakcine, a oni koji nisu to imali, a kojima je možda i više trebala, nisu mogli da dođu do nje. Prvi izazov kod HPV vakcinacije jeste uspostavljanje saradnje ginekologa i pedijatara i njihovo jednoglasje kada se radi o iskorenjivanju karcinoma i drugih posledica infekcije papiloma virusom. Drugi izazov jeste taj što je ovde reč o mladim ljudima (mlađima od 19 godina), koji su završili sa dečijim vakcinama, a koje treba ponovo privoleti na vakcinaciju, napraviti sa njima saradnju da oni imaju dobro iskustvo. Ti mladi su nam potrebni i kao promoteri vakcinacija danas, ali i sutra kada postanu roditelji“.

Gde je budućnost vakcina protiv kovida?

„Ono što imamo kao ključni problem jeste činjenica da taj virus neprestano mutira. Distanca između originalne varijante virusa, na osnovu koje su pravljene vakcine koje imamo, i podsojeva omikrona, koji sada dominiraju, svakim danom je sve veća. Budućnost će odrediti dva ključna elementa. Prvi element jeste sam virus, odnosno dinamika kojom se menja. A drugi je odgovor da li ćemo dobiti univerzalnu vakcinu protiv kovida koja će biti u mogućnosti da zaustavi dalji prenos virusa i time nam omogući da živimo sa virusom oko nas, ali da nemamo javno-zdravstveni problem i da ne strahujemo od dubokih poremećaja koje pandemije nose“.

(Espreso/ Danas)