TUNJEVINA MOŽE BITI POGUBNA! Evo zašto UVEK morate da PROČITATE šta piše na ETIKETI, jako je VAŽNO!

Konzervirana tunjevina je klasična namirnica iz ostave koja može biti brz i lak obrok u bilo koje doba dana. Ova konzervirana riba je puna proteina, vitamina i zdravih masti.

Njena stabilna forma zaradila mu je stalno mesto u većini američkih domova. Prema istraživanju Nacionalnog instituta za ribarstvo, više od polovine Amerikanaca drži neki oblik očuvane tune u svojim domovima.

Konzervirana tuna je bezbedna za jelo do četiri godine sve dok je neoštećena (preko Nacionalnog instituta za ribarstvo). To znači da kada kasno uveče dođe do žudnje, lako možete napraviti brzu salatu od tunjevine ili postati gurmanski i pretvoriti je u gomilu ukusnih kroketa od tunjevine. Takođe se može pomešati sa drugim proizvodima zajedno sa uobičajenim začinima i začinima koji se nalaze po kući kako bi se rasčistili iz frižidera. Sve ove opcije su takođe bez krivice.

Konzervirana tunjevina ima neke zdravstvene prednosti

Sve ove gore pomenute opcije recepata su takođe besplatne. Prema Healthline-u, konzervirana tuna ima otprilike šest do osam grama proteina po unci. Takođe je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, selena, joda i vitamina D.

Koliko god konzervirana tunjevina mogla da bude odlična, ona ima i neke nedostatke.

Kada kupujete tunjevinu u konzervi, važno je da pogledate etiketu i uverite se da je to vrsta tunjevine za koju se zna da sadrži manje žive. Prema Healthline-u, živa je opasan mineral koji se nakuplja u masnom mesu tune zbog svoje velike veličine. Konzumiranje previše žive može dovesti do nekih zdravstvenih rizika, kao što su oštećenje funkcije mozga, fokusa i pamćenja.

Određene konzervirane tunjevine sadrže veće nivoe žive

Zbog nivoa žive, Healthline je preporučio ne konzumiranje tune na dnevnoj bazi uprkos njenim zdravstvenim prednostima. Trovanje živom takođe može biti izuzetno štetno za trudnice i decu.

Jedi ovo, ne ono! napominje da sadržaj žive u konzerviranoj tunjevini ipak zavisi od vrste tunjevine koja se konzumira. Prema Fondu za zaštitu životne sredine, albakor tuna, koja se najčešće označava kao bela tuna, sadrži tri puta veću količinu žive od tunjevine skakače. Skipjacks se reklamiraju kao lagane tunjevine i predstavljaju manju sortu tune. Često sadrže manje žive zbog svoje veličine. Registrovani dijetetičar nutricionista Lauren Manaker, MS, RDN je rekla Eat This, Not That! da su konzervirane tunjevine koje imenuju vrstu tunjevine koju sadrže najbolje da izbegnete visok nivo žive. Omogućava vam da izbegavate velike tunjevine poput žutoperaje ili albakora i da se držite manjih vrsta koje se mogu bezbedno konzumirati češće.

Ostale riblje konzerve kako bi se izbegla redovna potrošnja

Dok privlačnost konzervirane tunjevine – njene zdravstvene prednosti, praktičnost i rok trajanja – čini je odličnim kandidatom za ostavu, postoje i druge opcije konzervirane ribe koje takođe treba izbegavati svakodnevno zbog nivoa žive. Kao što je primetio Nutrition Advance, dok albakor zauzima prvo mesto što se tiče nivoa žive, druge vrste ribe kao što su konzervirani inćuni, konzervirano meso rakova, konzervirana haringa i konzervirani kiper ne bi trebalo da se konzumiraju više od tri puta nedeljno. Jednom kada se udaljite od konzerviranih sorti i pregledate tezgu ribe, trebalo bi da zaista izbegavate opcije uključujući sabljarku, ajkulu ili kraljevsku skušu, jer te opcije ribe imaju neke od najviših nivoa žive (po VebMD-u).

Ako zaista želite da izbegnete živu po svaku cenu, a da i dalje dobijate nedeljnu popravku morskih plodova, VebMD je primetio da sorte ribe sa najmanjom količinom žive uključuju škampe, soma, pollock i lososa. Dakle, ako tunjevina nije ukus mora za kojim tražite (ili tražite druge sigurne opcije), ovo je dobra opklada.

Bonus video:

(Espreso)