RAZBIJEN NAJVEĆI MIT O HLADNOJ KAFI! Ovo morate čuti

Hladna kafa, koja je prethodno potopljena u hladnu vodu, postaje popularan način pripreme kafe. „Cold brew coffee“, to jest „hladno kuvana kafa“ je manje gorka u odnosu na standardne vrste kafe i ima, kako se tvrdi, dosta zdravstvenih prednosti.

Hladna kafa ubrzava metabolizam

Metabolizam je biohemijski proces tokom kojeg se hrana koju pojedemo pretvara u energiju. Metabolički procesi nam omogućavaju disanje, unos hranjivih namirnica, varenje, prenos materija u ćelije putem krvotoka. U telu osoba koje imaju brži metabolizam sagoreva se više kalorija u stanju mirovanja. I topla i hladna kafa sadrže kofein, koji za 11 odsto ubrzava metabolizam kada se ne krećemo.

Pospešuje raspoloženje

Hladna kafa nije možda izbor nekih osoba, ali ima istraživanja koja navode da ovako spremljena kafa jača dobo raspoloženje. Studija u kojoj je učestvovalo više od 370,000 osoba beleži nižu stopi depresije kod ljudi koji vole da piju kafu. Postoje i istraživanja koja ističu da kofein iz kafe može da se koristi kao prirodni suplement za jačanje moždanih funkcija i dobro raspoloženje kod starijih osoba. Kofein pospešuje i bržu obradu podataka i pravovremeno reagovanje, smatra se i da pomaže da ojačamo našu pažnju i da se usredsredimo na posao koji obavljamo.

Sprečava rizik od srčanih bolesti

Bolesti srca su opšti termin koji se koristi za bolest koronarnih arterija, srčani i moždani udar. Veruje se da hladna kafa sadrži jedinjenja kao što su kofein, fenolna jedinjenja, magnezijum, trigonelin, koji mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sva ovaj jedinjenja povećavaju i osetljivost na insulin, stabilizuju šećer u krvi i snižavaju krvni pritisak, tvrde neka istraživanja.

Smatra se da konzumiranje 3 do 5 šoljica kafe ( 450-750 ml) dnevno može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za 15 odsto. Nema ipak, još dovoljno dokaza koji mogu i potvrditi ovo dejstvo kafe.

Hladna kafa je „lakša“ za stomak

Mnogi ljudi izbegavaju kafu jer je to kiseli napitak koji može pojačati lučenje želudačne kiseline. Sama kiselost kafe se dovodi u vezu sa problemima sa varenjem i gorušicom. Skala pH meri kiselost i baznost u rastvoru. Iznosi od 0 do 14, gde 0 označava najkiselije, 7 neutralno, a 14 najalkalnije – niži.

Brojevi se odnose na kiselost, a viši na alkalnost. I hladna i topla kafa imaju slične nivoe kiselosti, oko 5-6 na pH skali, ovaj iznos može da varira u zavisnosti od vrste napitaka. Neke studije tvrde da je hladna kafa manje kisela i samim tim mnogo blaža za stomak. Smatra se da hladna kafa sadrži sirove saharide koji su manje iritantni za digestivni sistem.

Sadržaj kofeina – topla i hladna kafa

Hladna kafa pravi se kao koncentrat koji treba da se razblaži vodom najčešće u odnosu 1:1. Koncentrat je sam po sebi veoma jak. Nerazređen koncetrat ove kafe sadrži oko 200 mg kofeina po šoljici. Razblažavanjem se smanjuje koncentracija kofeina, koja je na kraju slična nivou kofeina u standardnoj kafi. Prosečna šoljica tople kafe sadrži oko 95 mg kofeina, a hladne oko 100 mg kofeina.

Lako se priprema

Lako možete napraviti hladnu kafu u kućnim uslovima. Potrebno je da imamo prženu kafu u zrnu, koja se krupno samelje. Jedna šolja ove kafe se doda u veliku teglu i pomeša sa 4 šolje hladne vode. Tegla se zatvori poklopcem i ostavi u frižider na 12 do 24 sata, posle čega se sve procedi kroz gazu u drugu teglu.

Sve se hermetički zatvori, ovako pripremljena kafa se čuva u frižideru do dve nedelje. Hladna kafa se pravi tako što se u pola šolje koncentrata hladne kafe doda pola šolje hladne kafe. Može da se doda led i doda krem po želji.

(Espreso/Eklinika)