NA OVIM DELOVIMA TELA UBOD PČELE I OSE JE NAJSMRTONOSNIJI: Šanse su gotovo nikakve

Alergijske reakcije obično se javljaju ubrzo nakon uboda, do jednog sata, kada se šire krvni sudovi. A kod višestrukih uboda može doći i do trovanja organizma, kada se simptomi jave i posle nekoliko sati ili dana.

„Otrovi pčele, ose, stršljena zovu se venomi i proteinske su građe, odnosno enzimi su. Kod preosetljivih alergičnih osoba oni mogu izazvati veliku lokalnu reakciju ili opštu sistemsku anafilakticku reakciju“, priča prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja.

Ona navodi i kako se ta reakcija pokazuje.

„Manifestuje se kao koprivnjača, angioedem, gušenje sa sviranjem u grudima, nadražaj digestivnog trakta, pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti. Opisani su slučajevi infarkta srca posle uboda insekata.“

Doktorka se osvrće i na dijagnozu.

„Dijagnoza alergija na ubod insekata postavlja se uz kožnih probi prick metodom na venome pčele, ose, stršljena i specifičnih IgE antitela iz krvi.“

A od čega zavisi koliko će neko burno reagovati na ubod ovih insekata?

Pored toga, bitno je i da li vas ubode jedan ili više insekata.

Ako vas ubode jedna osa, recimo, a niste alergični, onda se neće dogoditi ništa strašno. Ali kada vas napadne roj, dosta toga zavisi od ukupne količine otrova koji je ušao u vaše telo. Istraživanja kažu da 500 ili više uboda znače smrtni ishod. Takođe, za one koji su alergični, i jedan ujed može biti fatalan ako se ne preduzmu neophodne mere na vreme.

Posebno su opasni ubodi u predelu glave, usne duplje i vrata jer mogu da izazovu gušenje, pa je neophodno hitno se javiti lekaru.

Naša sagovornica priča i šta podrazumeva profilaksa, odnosno skup postupaka koji se preduzimaju kod uboda ose, pčele ili stršljena.

„Zavisno od težine kliničke slike i nalaza, planira se specifična imunoterapija na ubod insekata. Savetujem da u toku leta te osobe uzimaju antihistaminike i da imaju uz sebe epi-pen, tj. pribor za samopomoć.“

Naime, oni koji znaju da su alergični na ubod pčele ili ose sa sobom obično nose doze adrenalina, odnosno, automatsku injekciju adrenalina koja se daje u natkolenicu ili nadlakticu i može da spasi život

Doktorka priča i u koje doba života se mogu javiti alergijske reakcije na ubod pčele ili ose.

„Alergijske reakcije na ubod insekta mogu se pojaviti u bilo kom životnom dobu. Dosta pacijenata su pčelari, članovi njihovih porodica i osobe koje često borave u prirodi.“

Zbog svega ovoga je važno i unapred se zaštititi koliko je moguće. Preporučljivo je da osobe s visokim nivom alergije ne koriste jake parfeme tokom leta, da ne nose odeću jarkih boja, da ne piju slatke napitke, ne jedu sladoled na otvorenom i da jednostavno izbegavaju kontakt sa ovim insektima.

„Treba napomenuti da pacijenti treba da izbegavaju odlazak na pijace zbog mnoštva zrelog voća leti. Svake godine ima smrtnih anafilaksi na ubod insekata. U Americi 300 ljudi godišnje strada od toga“, zaključuje naša sagovornica.

(Espreso)