DA LI VAM OTIČU RUKE I NOGE NA VRUĆINI? Ovo mogu biti znakovi OZBILJNOG oboljenja, evo kako sprečiti UŽAS

U ovim toplim danima većina ljudi oseća neke telesne probleme.

To može biti opšta nelagodnost, umor, glavobolja, ali i otok. Oticanje se obično javlja na ekstremitetima - rukama ili nogama (često i na zglobovima). Je li opasno? Kako se nositi sa takvim otokom?

Da li je to normalno?

Otečeni zglobovi ili noge obično pogađaju ljude sa problemima sa cirkulatornim sistemom. Edem se može javiti i trudnicama, ali i onima koje se približavaju menstruaciji (ovo je jedan od najčešćih simptoma predmenstrualnog sindroma ili PMS -a ). Otok takođe može biti simptom ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su bolest bubrega , štitne žlezde ili jetre ili srčana insuficijencija .

Otok se takođe može pojaviti kao rezultat alergija ili uzimanja lekova (npr. progesteron , testosteron , estrogen ili antiinflamatorni lekovi). Noge takođe mogu da oteknu zbog sedentarnog načina života, predugo stajanja ili putovanja avionom.

Otečeni zglobovi, cele noge ili ruke nisu neuobičajene pojave u vrelim danima. Mogu se pojaviti iz nekoliko razloga. To je prvenstveno zgušnjavanje krvi, širenje krvnih sudova što dovodi do prodiranja tečnosti u tkiva i dehidracije .

Otečene noge i ruke. Kako da sebi da pomognete?

Prvi korak da se lakše nosite sa oticanjem nogu i ruku po vrućem vremenu jeste da ostanete pravilno hidrirani. Kada organizam ne dobije dovoljno tečnosti, počinje da je skladišti, a to stvara nadutost. Da biste to izbegli, morate mu obezbediti pravu količinu tečnosti. Najbolje je piti običnu vodu bez dodavanja šećera. Da bi ga organizam apsorbovao, tečnost treba konzumirati redovno, u manjim dozama. Dobro je imati vodu sa sobom sve vreme i redovno je piti.

Dobro je koristiti hladne obloge koje će suziti krvne sudove i doneti olakšanje od nadutosti.

Šetnja je lek za otečene ruke i noge. Dobra je ideja da ustanete i prošetate barem jednom na sat. Takođe je vredno često menjati položaj tela, podizati ili pomerati noge i ruke. Kada moramo da stojimo duže vreme, može biti od pomoći da cupkamo u mestu ili da prebacimo težinu sa jedne noge na drugu. Što je češće moguće, takođe je vredno podizati noge iznad nivoa tela - na primer, stavljajući ih na jastuk. Fizičke aktivnosti poput vožnje bicikla, trčanja, plivanja, kao i brzo hodanje su takođe dobre za edem.

(Espreso/Najžena)