UŽAS! Ljudi masovno završavaju u HITNOJ zbog OVE BOLESTI, IZAZIVA I SRČANI UDAR

Ljudi koji se javljaju u Hitnu pomoć kažu da nekad ni uz redovnu terapiju ne mogu da stave pritisak pod kontrolu, a primetno je povećan i broj srčanih udara.

Šta je razlog tome, rekla je Slađana Božović Ogarević, kardiolog i aritmolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, i dr Dragana Miljkovića, specijalistu opšte medicine, za Žena.rs.

– Ove nagle promene vremena imaju veliki uticaj na tonus tj. motoriku krvnih sudova, oni se skupaljaju i šire, menja se otpor proticanju krvi, pa se to odražava na vrednosti pritiska i prokrvljenost srčanog mišića.

U ambulantama zato imamo povećan broj pacijenata s nestabilnim krvnim pritiskom, povećan je i broj novootkrivenih slučajeva hipertenzije, kao i zbrinjavanje pacijenata s infarktom miokarda – kaže dr Božović Ogarević.

Pandemija pogoršala kardiološke bolesti

Nije tajna, dodaje, da je visok krvni pritisak pošast savremenog čoveka koja pogađa svaku drugu odraslu osobu u Srbiji, a da je period pandemije dodatno pogoršao ovu sliku.

– Zbog nemogućnosti redovnog kontrolisanja i hroničnog stresa, brige, zabrinutosti, kao i smanjenog kretanja i socijalnog bitisanja – ovaj period doveo je do pogoršanja hroničnih kardiovaskularnih bolesti i provokacije novootkrivenih slučajeva.

Dr Miljković smatra da je razlog što se povećao broj ljudi s hipertenzijom, ali i broj infarkta – postkovid, koji se javlja nakon četiri nedelje od zaražavanja korona virusom, a može da traje od četiri do šest nedelja, pa i duže.

– Korona ne ugrožava samo pluća već može ostaviti ozbiljne posledice na srce i druge organe. Ako je kod pacijenta usled preležanog kovida došlo do miokarditisa, tj. zapaljenja srčanog mišića, miokarda, javlja se jače lupanje srca, nedostatak vazduha i zamor pri intenzivnijem radu i hodu, naročito pri penjanju uzbrdo. Prisutan je i hroničan umor. Samo srce usled svega toga ubrzano radi, pa dolazi do povećanja krvnog pritiska.

Prekontrolišite srce nakon kovida

On kaže da su istraživanja kod postkovid pacijenata već potvrdila da na uzorku od 100 pacijenata 75 odsto njih ima probleme sa srčanim mišećem, dok je kod 25 odsto nađena fibroza pluća.

– Zato je jako važna poseta kardiologu nakon preležanog kovida, ali ne samo kardioloških pacijenata, već svih. Uočeno je da se i kod onih koji nikada nisu imali probleme sa krvnim pritiskom nakon korone javlja nova bolest – hipertenzija. Osim postkovid sindroma razlog za skokove krvnog pritiska može da bude i nagla promena vremena, iz toplog u hladno i obrnuto, bez mogućnosti da se organizam postepeno adaptira.

Infarkt i pre 40. godine

Dr Slađana Božović Ogarević kaže da zabrinjava činjenica da je infarkt miokarda sve češći kod ljudi mlađih od 40 godina, a povećana učestalost se, između ostalog, vezuje i za loše životne navike i nasledni faktor.

– Infarkt se najčešće javlja u jutarnjim satima, a kod oko polovine bolesnika nastaje nakon ekstremne fizičke aktivnosti ili emocionalnog stresa.

(Espreso/Žena)