HOROR! DOŽIVEO JE MOŽDANI, BORE MU SE ZA ŽIVOT

Tomasu Marklu (77) pozlilo je u meksičkom letovalištu Rosario gde živi i hitno je prebačen u bolnicu, piše "San". Sa njim je u tim momentima bio sin Tomas junior Markl (55), a ubrzo je na klinku došla i ćerka Samanta (57) koja živi na Floridi.

"Moj otac se oporavlja u bolnici. Tražimo privatnost za našu porodicu, za njegovo zdravlje i dobrobit. Njemu samo trebaju mir i odmor i Božji blagoslov. Molimo se za njega", rekla je polusestra Megan Markl.

Udar koji je doživeo Tomas Markl bio je toliko snažan da je on izgubio sposobnost govora, zbog čega je sa najbližima komunicirao porukama, ispričali su njegovi prijatelji. Do kola Hitne pomoći prevezen je kolicima, a u bolnici je odmah priključen na kiseonik.

"Napisao je na komadu papira da ne može da govori", rekao je porodični prijatelj i fotograf Karl Larsen.

Nedugo zatim Markl je odvezen u bolnicu u San Dijegu u Kaliforniji.

Tomas Markl je 2018. doživeo srčani udar, neposredno pre venčanja njegove ćerke Megan i mlađeg sina princeze Dajane i princa od Velsa Harija, zbog čega je propustio njihovu svadbu, mada je bilo navoda da su razlozi njegovog odsustva bili potpuno drugačiji, inicirani njihovim međusobnim sukobom.

Rođaci Tomasa Markla su već duže vreme zabrinuti za njegovo zdravlje, a naročito zbog problema sa hipertenzijom. U prethodnom intervjuu za "San", ovaj bivši pušač napomenuo je da ga je lekar upozorio da više nikada ne zapali cigaretu.

"Tom nikada nije promenio ishranu posle srčanog udara, koji se dogodio pre četiri godine, uoči venčanja Megan Markl. Uopšte nije promenio navike i dalje jede mnogo brze hrane. Trebalo je da ode u bolnicu prošle nedelje kada mu je prvi put pozlilo", rekao je prijatelj i istakao da niko ne očekuje da će ga ćerka Megan posetiti.

Bolnica u San Dijegu gde se nalazi Tomas Markl udaljena je četiri sata od vile Megan Markl i princa Harija u Montesitu.

Prošle su četiri godine otkako američka glumica nije razgovarala sa ocem, koji nije upoznao njenu i Harijevu decu Lilibet Dajanu i Arčija Harisona.

Moždani udar ili šlog označava neuroški deficit manjeg ili većeg stepena koji traje duže od 24 časa ili se završava iznenadnom smrću. Nastaje zbog oštećenja krvnih sudova mozga, kada je ishranjivanje određenog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili onemogućeno.

Postoje dva tipa moždanog udara- ishemijski moždani udar koji čini oko 85 odsto svih slučajeva, a do kojeg dolazi zbog začepljenja krvnih sudova određenog dela mozga trombom i hemoragijski moždani udar koji izaziva oštećenje mozga usled krvarenja

Najčešći uzrok šloga jeste bolest krvnih sudova izazvana neadekvatnim i neblagovremenim lečenjem dok se neregulisana arterijska hipertenzija izdvaja kao vodeći faktor rizika odnosno velike oscilacije krvnog pritiska mogu da se kriju iza moždanog krvarenja.

Važno je napomenuti da trećina cirkulacije iz srca ide ka mozgu, pa od same cirkulacije i protoka kiseonika zavisi da li će doći do stvaranja krvnih ugrušaka, a zatim i do njihove "migracije" do mozga. Moždani udari koji su posledica bolesti srca spadaju u najteže i ostavljaju najveći stepen invaliditeta, a veoma mali broj pacijenata ih preživi.

Ljudi koji boluju od niskog krvnog pritiska izloženi su manjem riziku od moždanog udara, ali ne i od embolijskih posledica jer hipotenziju najčešće imaju pacijenti sa srčanom slabošću.

Lekari napominju da simptomi nekada mogu da traju desetak minuta i tada se radi o tranzitornim odnosno šegrt šlogovima, koji se najčešće zanemaraju. Posledica toga je težak moždani udar koji se može javiti nedelju dana nakon "blažeg upozorenja".

Ukoliko se pacijenti sa ovakvim simptomima jave na vreme, adekvatna terapija i pregledi mogu da spreče teži moždani udar.

Svaki gubitak svesti zahteva neurološku i kardiološku evaluaciju. Neophodno je ustanoviti i da li dolazi do nepravilnog srčanog rada što može da izazove krvne ugruške. Treba utvrditi i da li postoje velike oscilacije krvnog prittiska, kao i celokupan kardiovaskularni rizik odnosno nivo masnoća i šećera u krvi ali i stanje krvnih sudova- da li postoje suženja ili pak aneurizmatska proširenja čija pucanja uzrokuju moždana krvarenja.

U simptome moždanog udara spadaju nagla glavobolja, utrnulost jedne polovine tela, prolazna slabost, konfuznost, otežan ili onemogućen govor, gubitak vida, pojava duplih slika, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica, gubitak svesti.

Moždani udar uz srčani udar predstavlja najčešći uzrok smrtnosti. Šanse za preživljavanje znatno rastu ukoliko se tokom prvih sati od pojave simptoma javite lekaru.

(Espreso)