OTKRIVENO KOJI HOLESTEROL JE NAJOPASNIJI: Dobro se pazite nakon ovoga

Istraživanja pokazuju da se od Drugog svetskog rata ishrana zapadnjaka u mnogome promenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno više voća, povrća, žitarica i ostale zdrave hrane, jedemo previše mesa, mesnih prerađevina, brze pržene hrane…

Ljudi su slabo informisani i o tome da nije važno samo koliko holesterola sadrži određena hrana, nego i koje još sastojke ta hrana sadrži. Što se tiče krvnih analiza, nije svejedno da li je nekome povišen samo holesterol ili se radi o čestom slučaju visokog holesterola kojemu dodajemo i povišene trigliceride i krvni pritisak, a neretko i visoki šećer u krvi.

Normalna količina holesterola kod odraslih osoba je do pet milimola po litru, a triglicerida do 1,7 milimola po litru. Hrana koju uopšte ne bi smele da jedu osobe s povišenim holesterolom su: mozak i kičmena moždina (sadrži 1.200mg holesterola na 100g namirnice), žumance (1.500mg), kavijar, maslac, bubrezi i sušeni bakalar, pavlaku i kajmak, kravlji sir, mast, mleko, morske plodove. Ukoliko ne možete bez mesa, odaberite ribu ili živinu, a izbegavajte suhomesnate proizvode i crveno meso. Iako govedina, svinjetina, ribe i većina morskih plodova sadrže podjednako holesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i količina zasićenih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (uopšte crveno meso) sadrži puno zasićenih masnih kiselina, dok ih živina sadrži znatno manje.

Ribe, pak, uz holesterol sadrže mnogo zdravih masnih kiselina poput omega-3. Hrana bogata nesvarljivim vlaknima, posebno onima topljivim u vodi, važna je u borbi protiv holesterola jer vlakna vežu holesterol i tako pomažu njegovoj eliminaciji iz tela. Meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi ne sadrže vlakna, dok voće, povrće, žitarice i koštunjavi plodovi njima obiluju.

Kad govorimo o koštunjavim plodovima, valja naglasiti kako oni uz žitarice i mahunarke pripadaju najdragocenijim namirnicama. Jedina mana koštunjavih plodova je što su relativno bogati kalorijama, pa ih treba konzumirati u umerenim količinama. Industrijske grickalice poput čipsa zamenite koštunjavim plodovima i kokicama bez ulja (ili pripremljenim na najmanjoj mogućoj količini ulja).

Dodajmo svemu navedenom voće i povrće i dobili smo idealnu prehranu, u kojoj bi meso trebalo biti više redak prilog nego česta glavna namirnica. Nije svejedno ni kako pripremamo hranu: kuvanje u vodi i li na pari je u prednosti pred pečenjem u rerni ili još gore, u dubokom ulju. Koštunjavi plodovi, posebno bademi, dragoceno su oružje u borbi s holesterolom. Mnogo toga svaki dan čujemo i o slobodnim radikalima i antioksidantima.

Sve ovo može se vrlo jednostavno objasniti laiku: kao što gvožđe u dodiru sa vazduhom rđa, tako i sve namirnice u dodiru sa vazduhom oksidiraju. Sva hrana koju unosimo više je ili manje oksidirana, a oksidirani holesterol je najopasniji holesterol.

(Espreso)