AKO VAM SE JAVLJAJU OVE TEGOBE, VREME JE ZA GINEKOLOGA: 5 od 10 žena ima ovaj HORMONSKI POREMEĆAJ, nije svejedno!

Sindrom policističnih jajnika je čest sindrom kod žena.

Ovaj problem može se pojaviti u različito životno doba žene, a uzroci mogu biti različiti. Kako navode istraživanja, poslednjih godina uočila se povezanost sindroma policističnih jajnika i povišene doze insulina i hiperinulinemije kod nekih žena.

Insulin izlučuje gušterača, a zaslužan je za regulisanje glukoze u krvi. Kod žena kod kojih postoji insulinska rezistencija, može doći do povećanih koncentracija glukoze u krvi što će navesti gušteraču na stvaranje hormona. Povećane razine insulina uticaće i na stimulisanje jajnika što će podsticati stvaranje muškog hormona testosterona. Radi ovog hormona pojavljuju se i simptomi koji mogu ukazivati na policistične jajnike.

Glavno obeležje nastanka policističnih jajnika je hormonalna neravnoteža.

Iako ime sindroma to navodi, definisan je simptomima, a ne postojanjem cista jajnika, iako u tipičnim slučajevima jajnici sadrže brojne ciste. Simptomi obično počinju u doba puberteta, pa se s vremenom pogoršavaju.

Ovo su neki od glavnih simptoma koji mogu upućivati na nastanak sindroma:

blaga gojaznost i problem s gubljenjem težine

nepravilni menstrualni ciklusi

potpuni izostanak menstruacije ili amenoreja

pojačana dlakavost

akne

ciste na jajnicima

problemi s začećem

depresija

Kod žena koje pate od policističnih jajnika, oni mogu biti povećani i imati glatke, zadebljane čaure, te folikularne ciste promera do 6 milimetara. Moguća je pojava i većih cista koje sadrže atretične stanice. Uz ovaj sindrom dolazi i povišen nivo estrogena i testosterona.

LEČENJE JE INDIVIDUALNO

Mnoge žene već pri pojavi akni ili problema s poremećajem menstrualnog ciklusa odlaze svom dermatologu ili ginekologu koji ih najčešće upućuju endokrinologu. Kod njega se radi merenje hormonskog statusa, tačnije, određuje nivo polnih hormona. Na sindrom policističnih jajnika se sumnja ako žena ima barem dva tipična simptoma koje smo ranije naveli.

Kako bi se postavila pravilna dijagnoza još se radi na trudnoću, merenje nivoa hormona i različite slikovne pretrage kako bi se isključila mogućnost tumora. Uz to pregledava se i cerviks te se na temelju postojanja obilja cerviksalne sluzi prepoznaje visok nivo estrogena. Obaviće se i test opterećenja glukozom, nivo inzulina te vaginalni collor Doppler – tačnije, pregled ultrazvučnom sondom koja se uvodi u matericu.

Lečenje sindroma policističkih jajnika individualno je i zavisiće o tome želi li bolesnica trudnoću ili ne. Terapija će zavisiti od dobi bolesnice, tačnom poremećaju ciklusa i nivou insulina.

Pre svega lekar će preporučiti rešavanje prekomerne težine i viška kilograma. Do sada su terapije pokazale kako se mnogi simptomi smanjuju nakon reguliranja telesne težine. Važno je znati da se sindrom policističkih jajnika ne može nikada u potpunosti izlečiti, već samo držati pod kontrolom.

Kod pacijentkinja koje nemaju ovulaciju i koje ne žele trudnoću koriste se oralni kontraceptivi i progestin. Time se smanjuje opasnost hiperplazije i raka edmonetrija. Kod žena koje ne žele trudnoću simptomi dlakavosti i akni smanjiće se korišćenjem kontraceptiva jer se time smanjuje delovanje muškog hormona testosterona. Terapija se mora provoditi barem 6 mjeseci kako bi se rezultati vidjeli.

Kod žena koje imaju problem s policističnim jajnicima, a žele trudnoću, potrebno je podsticanje ovulacije. Kako bi se to ostvarilo, ginekolog ultrazvukom prati rast folikula pa tada određuje vreme ovulacije i savetuje vreme ciljanog odnosa. Ako je kod pacijentkinje povišen nivo insulina ili poremećena tolerancija na glukozu, mogu se koristiti mefmorfini, dobra dijeta i stalna vežba. Ovo se mora provoditi uz stalni nadzor ginekologa i endokrinologa.

(Espreso/Magazin.hr)