OVA NAMIRNICA JE NAJOPASNIJA ZA MALU DECU: Zbog nje su nikad BOLESNIJI

Deca mlađa od dve godine ne bi uopšte smela da jedu hranu sa dodatnim šećerima, preporuka je dr Ulriha Fegelera, člana nemačkog Udruženja pedijatara (BVKJ).

Dodatni šećeri su oni koji se ne nalaze prirodno u hrani i pićima. To znači da je kriška jabuke bolji međuobrok za mališane nego čokoladni keks.

"Istraživanja su pokazala da navike iz ranog detinjstva uveliko utiču na izbor hrane kasnije u životu", tvrdi dr Fegeler.

Ukuse koje deca razviju teško je kasnije promeniti. Ako se u ranom detinjstvu upoznaju sa raznolikim ukusima, veća je verovatnća da će kasnije zavoleti kiselu i gorku hranu.

Izbor hrane ima velik uticaj na zdravlje čoveka tokom života. Ako unosite previše šećera, veća je verovatnoća da ćete biti gojazni, imati dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, visok krvni pritisak, karcinom i karijes, rekao je dr Fegeler.

Odgovor na pitanje koju je količinu dodatnog šećera iz zdravstvene perspektive prihvatljivo davati deci, glasi do četiri velike kašike, odnosno 16 grama za dvogodišnjake i trogodišnjake, i najviše pet velikih kašika, odnosno 20 grama za decu od četiri do šest godina.

Šećeri se prirodno nalaze u voću, povrću i mleku. Dodatni šećeri nalaze se u obrađenoj hrani, keksu, kolačima, čokoladi, slatkišima generalno, ali i u jogurtima s ukusima, zaslađenim žitaricama, smutijima i voćnim i gaziranim sokovima.

Roditeljima se preporučuje da provere količinu šećera na deklaracijama prozivoda.

Šećeri se pojavljuju pod raznim imenima: glukozno-fruktozni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, fruktoza, dekstroza, sukroza, glukoza, maltoza, levuloza, med, sokovi iz voća, kukuruzni sirup, javorov sirup, agavin sirup i melasa.

(Espreso)