BITKA SA OVOM BOLEŠĆU JE DOŽIVOTNA: Dr Dragutinović otkriva SIMPTOME ove bolesti

Nataša Dragutinović, gastroenterolog i specijalista pedijatrije za Naj ženu je objasnila kakav je život osoba sa celijakijom u Srbiji.

Udruženje Srbije za celijakiju započelo je kampanju sa ciljem podizanja svesti o toj bolesti i osetljivosti na gluten, jer nelečenje celijakije može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema. A o toj temi za naš portal je govorila doktorka Nataša Dragutinović.

Šta je celijakija?

- Celijakija je doživotno autoimunsko obljenje koje je uzrokovano glutenom kod osoba koje imaju gen za celijakiju.

Šta je gluten?

- Gluten je protein koji se nalazi u određenim žitaricama (pšenici, raži i ječmu) i osobe koje imaju bolesti uzrokovane glutenom, ne smeju da koriste te namirnice. Problem sa glutenom je što se on nalazi u dosta prehrambenih proizvoda i naći ćete ga tamo gde ga ne očekujete, razni kremovi, suhomesnati proizvodi, sokovi, jogurt, viršle, paštete... Proizvođači hrane ga stavljaju u dosta namirnica kako bi poboljšali teksturu hrane. Problem je i to što proizvođač nekad na proizvodu napiše gluten, a nekada i ne i zato je bitno da se osobe koje imaju celijakiju edukuju kako da čitaju deklaracije.

Kako se celijakija manifestuje?

- Može da bude sa simptomima i bez. Neko može da boluje od celijakije, a da uopšte nema simptome ili da oni budu jako blagi, pa se na njih i ne obraća pažnja. Pacijetni obično osete blagi bol u trbuhu a stomak im bude malo naduven. Kada govorimo o pacijentima koji su simptomatski, simptome delimo na one koje su vezani za crevni trakt i ona koje nisu vezani za gastrointestinalni trakt. Simptomi koji su vezani za gastrointestinalni trakt su bolovi u trbuhu, hronična dijareja ili pak zatvor ili dispepsija, nadimanje, a simptomi koji nisu vezani za gastrointestinalni trakt mogu biti brojni neurološki problemi, epilepsija, ataksija, imali smo pacijenta koji je imao epi napade zbog celijakije. Zatim su tu brojni psihijatrijski poremećaji, pa se često dešava da deca sa celijakijom budu jako razdražljiva i nervozna, ne napreduju, gube na telesnoj masi, anemična su...

Kako se dijagnostikuje celijakija?

- Prvo što se radi jesu krvne i serološke analize i onda se u odnosu na to planira dalja dijagnostika.

Koja je razlika između osetljivosti na gluten i celijakije?

- Velika je razlika. Pacijenti koji imaju celijakiju imaju doživotnu bolest i gluten u minimalnoj količini može da im napravi ozbiljne zdravstvene probleme. A kada govorimo o osetljivosti na gluten, moramo apsolutno da isključimo mogućnost da pacijent ima celijakiju i to nije lako. To je neka siva zona pacijenata. Rade se prvo anti-tela i genetička analiza da vidimo da li je pacijent nosilac rizičnog gena. Nakon toga, ako je potrebno, radi se i edoskopska biopsija sluznice tankog creva, kada možemo da postavimo tačnu dijagnozu, odnosno, da li pacijent ima ili nema celijakiju ili je osetljiv na gluten. Takvi pacijenti su šest meseci na dijeti bez glutena i pratimo kako se osećaju, pa im nakon šest meseci vratimo glutena u ishranu i pratimo reakciju, pa ako je potrebno, ishrana bez glutena se produžava još šest meseci.

Koliko ljudi u Srbiji boluje od celijakije?

- Tačan broj ne znamo, jer nemamo registar obolelih, ali predpostavljamo da je obolelih u Srbiji negde oko 70.000 ljudi. Za godinu dana imali smo negde oko 50 dijagnostifikovane dece.

Koja je terapija za celijačnu bolest?

- U ovom trenutku je samo bezglutenska dijeta lek. Ono što se sad pojavljuje, to su neki lekovi koje, navodno, kada popijete smanjuju količinu glutena, ali to niko od nas ne savetuje.

Šta se dešava ako neko boluje od celijakije i nastavi da jede gluten svakodnevno?

-Sluznica će im biti jako oštećena, apsorpciju nutrijenata iz hrane biće slaba, osoba će biti umorna...Takođe, može da se desi da pacijent razvije refraktornu celijakiju. To je celijakija koja ne reaguje samo na bezglutensku dijetu, već moramo da uključimo i ozbiljne imunosupresivne lekove i ono što je najteže su komplikacije koje mogu da dovedu do maligniteta digestivnog trakta, pre svega limfomi tankog creva i tada može doći i do smrti. Takođe, mogu da se javi sterilitet a ukoliko trudnica ima celijakiju, može da dođe do spontanog pobačaja, prevremenog rođenja bebe ili rođenja deteta sa malom telesnom masom.

Da li se sa celijakijom rađa ili se ona vremenom stiče?

- Negde oko 95-99 odsto pacijenata je nosilac gena, tako da mi smatramo da ako je nosilac tog rizičnog DQ2, DQ8 gena onda postoji rizik da će oboleti od celijakije, ali to ne znači da hoće. Tako da se nasleđuje rizik, ali ne i bolest.

Kako možemo da proverimo da li smo nosioci rizičnog gena?

- To se radi u Zavodu za transfuziju krvi, ali to mora da bude indukovano od strane gastroenetologa. Dok se ne ustanovi da bolujete od celijakije ne treba da prestanete sa unosom glutena, jer isključivanje glutena iz ishrane može se poremetiti tumačenje rezultata i biopsije. Dakle, sve dok gastroenetolog ne kaže da prestanete sa unosom ovog proteina ne smete čak ni smanjiti unos glutena.

Kada bebe treba da probaju hranu sa glutenom?

- Beba sa unosom glutena započinje sa navršenih 17 nedelja života tj od petog meseca. Bitno je da znamo da uvek treba početi sa malim količinama i postepeno ih povećavati.

(Espreso/Najžena)