SVE VIŠE LJUDI IMA OVU OPAKU BOLEST, NIKO JE NE MOŽE KONTROLISATI: Evo koji su prvi simptomi

Epilepsija, epileptični napadi – uzrok i simptomi

Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.

Epilepsija nije zarazna bolest, a pojava epileptičkih napada najčešće ne dovodi do direktnog oštećenja mozga. Ova bolest može nastati u sklopu određenih oboljenja i oštećenja mozga, kao što je moždani udar, Alchajmerova bolest, tumor mozga, bolesti krvnih sudova, povrede.

Simptomi napada epilepsije

Napad epilepsije je ponekad praćen simptomima koji mogu biti znak upozorenja da će doći do napada i taj period zove se aura. Veoma je važno da osoba koja zna da ima epilepsiju prepozna znake upozorenja napada epilepsije. To su napad panike, preosetljivost na svetlost, dezorijentisanost. Tada je potrebno obolelu osobu smestiti na sigurno mesto kako ne bi prilikom pada došlo do povrede, može da se ugrize za jezik, da mokri, ili da se probudi usled mišićnih bolova ukoliko se desi napad u toku sna.

Napadi se dele na:

Jednostavni parcijalni napad

Napad počinje u malom području mozga i ne dolazi do poremećaja svesti. Može nastati nekontrolisano trzanje jednom rukom, nogom ili nekog drugog dela tela, može doći do poremećaja vida, sluha, osećaja dodira a mogu se javiti i poremećaji govora.

Složeni parcijalni napad

Ovaj napad takođe počinje u malom području ali kod njih dolazi i do poremećaja svesti. Obično su to nekontrolisani pokreti ruke, mljackanje, i sa obolelim se na kraće vreme ne može komunicirati.

Epileptički napadi počinju u većem delu mozga i na kraju zahvate celi mozak to je u većini slučajeva generalizovani epileptički napad.

Najčešći je veliki napad (grand-mal). On je najjači i tom prilikom dolazi do gubitka svesti, kočenja i grčenja mišića ruku nogu i celog tela, može doći do ugriza jezika i nevoljnog mokrenja. Bolesnik poplavi u licu, a nakon što grčenje i kočenje prestane, nastupa kraći ili duži period pospanosti ili konfuzije koja može trajati od par minuta do par sati.

Drugi tip je takozvani apsans (petit mal) – on se najčešće javlja kod dece i dolazi do kratkotrajnog prekida aktivnosti, dete se zagleda u prazno itd.

Mioklona epilepsija – nastaje iznenadnim trzajem ruke ili noge i može trajati vrlo kratko, manje od sekunde a može se i ponavljati.

Atonički napad – dolazi do iznenadnog popuštanja tonusa i pada.

Dijagnoza

Kod obolelog od epilepsije potrebno je uraditi

Analize krvi

Analize urina

Analize likvora (cerebrospinalne tečnosti)

EEG

EEG nakon deprivcije sna

CT (skener) mozga

Psihološko testiranje

EEG (elektroencefalogram) – je metoda kojom se pomoću malih elektroda koje su priljubljene za kožu glave registruje električna aktivnost mozga. Promene koje se zapažaju zavise od tipa napada i mesta promene. Nalaz može biti i normalan kod pacijenata sa epilepsijom a isto tako i nenormalan EEG ne znači da pacijent boluje od epilepsije ili neke druge bolesti ukoliko nema kliničkih simptoma.

Za otkrivanje uzroka epileptičkih napada potrebno je načiniti skener tkz. kompjuterizovana tomograija ili neuklearnu magnetnu rezonancu mozga čime se mogu otkriti promene u strukturi mozga.

Kako se leči epilepsija ?

Danas je dostupan veliki broj opcija za lečenje epilelepsije uključujući lekove protiv napada. Za koji će se lekar odlučiti zavisi od tipa napada, stanja bolesnika, prisutnosti drugih bolesti itd.

Lekovi

Operacija

ishrana

Obolelima od epilepsije savetuje se da uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života sa dovoljno sna, da se redovno hrane bez prejedanja, da piju sveže sokove od voća i povrća i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost.

(Espreso/Ordinacije.info)