KARDIOLOG RISTIĆ OTKRIO KADA NASTUPA IZNENADNA SMRT: Zbog ovog, srce može otkazati u JEDNOJ SEKUNDI

Iznenadna smrt kod mladih se retko dešava, ali osobe koje su pod povećanim rizikom mogu preduzeti određene mere predostrožnosti.

Šta su iznenadni srčani zastoj i iznenadna srčana smrt?

Iznenadna srčana smrt (Sudden Cardiac Death - SCD) je iznenadna, neočekivana smrt uzrokovana gubitkom srčane funkcije (iznenadni zastoj srca). Iznenadna srčana smrt najveći je uzrok prirodne smrti u Sjedinjenim Državama, razlog kome se godišnje može pripisati oko 325.000 smrtnih slučajeva. Iznenadna srčana smrt odgovorna je za polovinu mortaliteta u strukturi srčanih bolesti.

Iznenadna srčana smrt najčešće se javlja kod odraslih osoba uzrasta 30-40 godina, a pogađa muškarce dvostruko češće nego žene. Ovo stanje je retko kod dece. Kada dođe do iznenadne srčane smrti, to se često događa tokom fizičke aktivnosti, kao što je bavljenje sportom i češće se javlja kod muškaraca.

Kako se iznenadni srčani zastoj razlikuje od srčanog udara?

Iznenadni srčani zastoj nije srčani udar (infarkt miokarda). Srčani infarkti se javljaju kada dođe do blokade jedne ili više koronarnih arterija, sprječavajući srce da primi dovoljno krvi bogate kiseonikom. Ako kiseonik u krvi ne može da stigne do srčanog mišića, srce postaje oštećeno i razvija se srčani udar – infarkt miokarda.

Suprotno tome, iznenadni prekid rada srca događa se kada električni sistem srca ne radi ili njegova aktivnost odjednom postane vrlo nepravilna. Srce kuca opasno brzo. Srčane komore mogu da lepršaju ili podrhtavaju (ventrikularna fibrilacija ili flater), a cirkulacija je ozbiljno kompromitovana i krv se ne isporučuje u telo. U prvih nekoliko minuta najveća opasnost je što će dotok krvi u mozak biti tako drastično smanjen da će osoba izgubiti svest. Smrt sledi ako se hitno ne započne lečenje.

Hitno lečenje uključuje kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR) i defibrilaciju. KPR omogućava dovoljno kiseonika u plućima i isporučuje ga u mozak sve dok se normalan ritam srca ne obnovi električnim udarom u grudni koš (defibrilacija). Prenosivi defibrilatori koje koristi osoblje za hitne slučajeve ili automatski defibrilatori (AED) mogu pomoći da se spasi život osobe.

Profesor Ristić: Ne potcenjujte tegobe

Prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odjeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS, navodi za RTS da su neprepoznate forme bolesti srčanog mišića koje potencijalno mogu da se komplikuju aritmijama opasnim po život ili zapaljenje srčanog mišića najčešći uzroci iznenadne srčane smrti.

"U kovid pandemiji iznenadna smrt je najčešće posledica zapaljenja srčanog mišića, koji je nekada u ranoj fazi mogao da prođe i tiho. Međutim, nekada ostavlja posledice pa mesecima pacijenti imaju opasne aritmije. Zato je preporuka pacijentima koji su preležali upalu srčanog mišića da se sledećih šest meseci ne izlažu težem fizičkom naporu. To je jedini način da preveniramo ovu vrstu problema“, navodi dr Ristić.

S druge strane, dodaje, veoma je važno prepoznati kod osoba koje žele da se bave sportom i intenzivnom fizičkom aktivnošću nasledne forme kardiomiopatije – bolesti srčanog mišića, jer ćemo na taj način, objašnjava dr Ristić, sprečiti eventualnu iznenadnu srčanu smrt.

Osim toga, dodaje gost Dnevnika, uzrok iznenadne srčane smrti mogu biti i neurološka oboljenja – proširenje krvnih sudova u mozgu, pucanje aneurizme u mozgu, virusne infekcije, genetski problemi i čitav niz drugih problema.

Navodi da je od ključnog značaja da obratimo pažnju na svaku vrstu tegoba i javimo se izabranom lekaru koji će nas uputiti, ako je potrebno na dalja ispitivanja.

„Ne smemo potceniti tegobe. Ljudi kažu: pa šta, ja sam samo malo prehlađen, ponekad mi samo malo preskoči srce, nema to veze, mogu da se takmičim, da igram utakmicu, klub zavisi od mene. Jednostavno, moramo da shvatimo da je ovo period kada se moramo više posvetiti svom zdravlju i da, uprkos tome što tegobe nisu toliko ozbiljne i intenzivne, uradimo laboratorijske testove, posetimo kardiologa, uradimo test opterećenja, ultrazvučne preglede i 24-časovni EKG kada je potrebno“, savetuje dr Ristić.

Prema njegovim rečima, posebnu pažnju treba da obrate oni koji su u porodici imali iznenadnu srčanu smrt, a to je, ističe Ristić podatak koji ne sme da se potceni.

(Espreso)