MITOVI O ALERGIJAMA U KOJE VERUJEMO, A NE BI TREBALI: Vekovima su nas varali

Kako se lekarski saveti i stara uverenja o bolestima prenose od jedne do druger osobe, sa kolena na koleno, sasvim je normalno to što su se o pojedinim bolestima razvile velike zablude u narodu.

Isti je slučaj i sa alergijama sa kojima se suočava veliki broj ljudi.

Zablude i mitovi se tiču samih alergena, ali i terapije, što može da bude poprilično opasno.

1. Alergije se prvi put javljaju tokom detinjstva i adolescencije

Ovo je jedna od čestih zabluda.Istina je da se u većini slučajeva alergija zaista razvija od detinjstva, ali daleko od toga da alergija ne može da nastane i u kasnijem životu.

Do alergija zapravo dolazi kad naš imuni sistem ne prepozna na pravi način supstance poput polena ili grinja, već ih vidi kao nešto štetno, pa ih napada. Pri tom naopadu se oslobađajuc jedinjenja koja mogu da utiču na respiratorni i probavni sistem, sinuse, oči i kožu.

Do alergijske reakcije može da dođe i u slučaju prvog kontakt sa nekom novom supstancom, ali i nakon više susreta sa istom materijom, ukoliko vam imuni sistem u tom momentu ne funkcioniše kako treba. Kod nekih ljudi, alergija se razvije nakon preseljenja na drugo mesto, kada njihov organizam dođe u kontakt sa biljkama koje se ne nalaze u mestu njihovog rođenja.

Kada je reč o alergiji na hranu, u većini slučajeva se alergija ne razvije u detinjstvu, već u odrasloj dobi.

2. Med je savršen lek protiv alergija

Ovo je donekle tačno, jer ako je med pravljen od lokalnih biljaka, to jest, ako u sebi sadrži polen kojim ste okruženi, vaše telo prihvata taj polen i navikava se na njega. Ovo znači da med pravljen od biljaka iz vaše okoline može da bude i preventivno sredstvo za borbu protiv alergije.

U pitanju je zapravo ista teorija koja objašnjava kako protiv alergija deluje imunoterapija.

Ipak, rupa u ovoj teoriji je činjenica da pčele većinu polena prikupljaju sa cvetnih biljaka, a ne sa korova i trava koji su glavni izazivači alergija. Pored toga, količina polena u medu može da varira što usporava i gotovo onemogućava izgradnju otpornosti.

3. Lekovi protiv alergija se uzimaju po potrebi

Ukoliko uzimate lekove koje vam je prepisao alergolog, ioni će značajno smanjiti reakciju vašeg organizma na alergene. Njihova redovna upotreba će smanjiti simptome, a može čak i potpuno da ih ukloni. Zbog toga, mnogi lekari pacijentima sa sezonskim alergijama preporučuju svakodnevnu terapiju antihistaminima.

Uz to, potrebno je započeti i sa uzimanjem nazalnog kortikosteroidnog spreja pre nego što nastupi sezona alergija, jer može proći dve nedelje da se postigne puna efikasnost, savetuju lekari. Korisno je znati da danas postoje nazalni sprejovi koji kombinuju kortikosteroid i antihistaminik, pa u slučaju korišćenja takvog spreja, tablete antihistaminika nisu neophodne. Svakako da je o vrsti i doziranju lekova protiv alergija neophodno da se posavetujte s alergologom.

4. Osobi koja pati od alergija ne treba donositi cveće

Kada je osoba alergična na polen, njenio prijatelji često izbegavaju da joj donose cveće na poklon. Najčešći sezonski alergeni su zapravo korovi i trave, a većina dekorativnih biljaka zapravo ispušta samo malu količinu polena.

Ukoliko želite da budete sigurni u to da neko neće imati alergijsku reakciju na cveće koje mu poklanjate, poklonite mu ljiljane, ruže ili kamelije koje ispuštaju zaista malu količinu polena. Mimozu, jorgovan, suncokret i različite vrste poljskog cveća, preskočite.

5. Alergije nestaju tokom zime

Ukoliko imate alergiju na buđ, grinje ili prašinu, ovo za vas ne važi, s obzirom na tod a su u pitanju alergijer koje izazivaju alergeni u zatvorenom prostoru. U tom slučaju, više vremena provedenog u zatvorenom prostoru i lošija ventilacija mogu da dovedu do pogoršanja simptoma.

U svakom slučaju, imperativ su redovno usisavanje, brisanje prašine i korišćenje antialergijskih navlaka za dušeke i jastuke. Od velike pomoći mogu biti i prečišćivači vazduha.

(Espreso)