SEZONA SREMUŠA TRAJE KRATKO, A NEMA ZDRAVIJEG OD NJEGA? Evo saveta kako da ga gajite u vašoj bašti! (VIDEO)

Medveđi luk, sremuš ili divlji luk (Allium ursinum L.) je samonikla biljka za koju možemo reći da je neopravdano zapostavljena.

U nekim knjigama o lekovitom bilju uopšte se ne nalazi ili se samo spominje uz beli luk (Allium sativum L.). Sremuš je apsolutni dar prirode, hrana, lek i začin, koji ima blagotvorno delovanje u regulaciji visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, gripa, prehlade i masnoće u krvi.

Medveđi luk može narasti 20-40 cm, poseduje uspravnu i tanku lukovicu koja je bele ili žućkaste boje. U proleće iz lukovice izrastu najčešće dva duguljasta, eliptična tamnozelena lista koji su sjajni, a pri dnu se sužavaju u dugu peteljku.

Stapka je uglasta, bez listova sa belim cvetovima, zvezdastog oblika. Seme sremuša je crne boje i najvećim delom ga raznose mravi. Cveta u maju i junu, a nastanjuje duboka i vlažna zemljišta bogata humusom, šume, obale reka i potoka.

Gajenje sremuša

Iako retko, medveđi luk se može uzgajati u povrtnjacima, na osunčanim mestima koja se odlikuju dobrom dreniranošću i vlažnošću. Razmnožavanje se obavlja semenom u proleće, presađivanjem ili deljenjem lukovica u proleće ili jesen. Takođe, postoji mogućnost uzgoja i u zatvorenom prostoru.

Ako volite sremuš saznajte kako ga možete gajiti u vašoj bašti - © Pixabay

Branje medveđeg luka

Prilikom berbe sremuša sakupljaju se listovi za pripremu salate, kao i lukovica koja je beličaste boje i koja se koristi kao pikantan začin. Za ishranu se koriste sveži nadzemni delovi medveđeg luka, a sakupljaju se pre cvetanja. Mlađi listovi koji se koriste kao salata sadrže dosta vitamina, a stariji su veoma ljuti.

Sakupljanje lukovica se obavlja pre sazrevanja semena, te se može čuvati na hladnom mestu nekoliko dana. Takođe se upotrebljavaju i nedozreli plodovi koji se pojavljuju leti.

Sremuš svoja najjača lekovita svojstva: čišćenje krvi, žuči i jetre od toksina, ispoljava u proleće. Kao lekoviti deo koristi se lukovica Bulbus Allii ursine, ali i cela biljka.

Berba sveže biljke obavlja se u aprilu i maju, a lukovice se sakupljaju u leto ili u jesen. Veoma je bitno da se biljka ne osuši, jer tako postaje nedelotvorna. Nakon berbe, medveđi luk se može čuvati u frižideru 7-10 dana.

Lekovitost divljeg luka

Čak i stari Rimljani su poznavali lekovitost medveđeg luka, te su mu davali prednost u odnosu na beli luk (Allium sativum L.). Medveđi luk kao glavnu aktivnu materiju sadrži vinilsulfid, a pored njega sadrži i vinilpolisulfid, kao i tragove merkapanta. Pored navedenih stvari, sadrži i vredne minerale, sluzi, šećere.

Brojne su koristi medveđeg luka pa se tako on primenjuje kod povišenog pritiska, kod arterioskleroze, crevnog parazita Oxyuris vermicularis, bolesti jetre, za čišćenje rana i kao lek za pluća. Jako delotvorna je tinktura od listova, kao i tinktura od lukovica medveđeg luka.

Ako volite sremuš saznajte kako ga možete gajiti u vašoj bašti - © Pixabay

Kako prepoznati medveđi luk?

Berbu medveđeg luka često obavljaju neiskusni berači, pa se javljaju poteškoće u razlikovanju sremuša i otrovnih biljaka đurđice (Convallaria majalis) ili mrazovca (Colchicum autumnale).

Naime, sremuš, odnosno medveđi luk, ima veoma intenzivan miris i podseća malo na beli luk, raste na vlažnim mestima sa dosta senke u proleće. Da biste utvrdili miris, treba da protrljate prstima listove medveđeg luka.

List sremuša sličan je listu đurđice s obzirom na to da je list đurđice kožast i iz zemlje izlazi usukan, ali ne miriše na beli luk, a mrazovac raste isključivo u jesen i na livadama, pa ljudi ne bi trebalo da ih pomešaju.

Ne preporučuje se berba neiskusnim beračima, s obzirom na to da konzumacija pomenutih biljaka koje su slične sremušu, naročito mrazovca, može dovesti do trovanja i smrti.

(Espreso / Agro Planeta)