TRI PRIČE KOJE ĆE VAS UVERITI DA VAŠ LJUBAVNI ŽIVOT I NIJE TAKO LOŠ: Apsurdne situacije dovešće vas do SUZA!

Ako ste mislili da ste imali najgori ljubavni sastanak svih vremena, prevarili ste se, jer priče ovih ljudi su sigurno nešto što ste mislili da se viđa samo u filmovima.

Posle ovih propalih dejtova, vaši sastanci kakvi god da su bili, sigurno su bili uspešniji od Brankinog, Daliborovog i Mirjaninog.

(Ne)oženjen konobar sa bolovima u slepom crevu

– Stalno sam prolazila pored jednog kafica idući kuci i snimila konobara koji je uvek služio goste na terasi. Nikad se nešto nisam usudila da tu sednem, pogotovu jer sam primetila da je interesovanje obostrano. Jednog dana mi je samo prišao i dao broj telefona, rekao ime i da bi voleo da popijemo kafu. Pozovem ga sutra i on kaže: Komšinice, nećeš verovati meni je noćas puklo slepo crevo, jutros sam operisan i još u bunilu, super što si se javila, čim izađem pijemo kafu. Ja u čudu, ali nije slagao. Pisao tako par puta iz bolnice, ja odgovarala, i baš smo se nekako našli. Posle deset dana ja odem kod kozmetičarke, u salonu već cura koja je pri kraju. Priča kako je uzbuđena jer se ujutru udaje i da živa nije kako će njen budući izdržati jer mu je zamislite puklo slepo crevo. Kozmetičarka sva u šoku, jao jadan, kaže ova cura ma bio je na poslu (ime kafića), završavao smenu, samo ga napali bolovi, kolege ga odnele, jadan moj (ime), prepala sam se. Prvo sam bila u šoku jer se naravno ispostavilo da je reč o istoj osobi, ali sam posle imala izuzetno slatku temu za smejanje po kafama. Nije se naravno više javljao, a skretao je pogled kad prođem pored kafića. Kao da je znao da je provaljen, ili je bio fazon “game over”, sad sam oženjen – podelila je Branka svoje iskustvo.

Ja bez drugarica ne idem nigde, pa tako ni da dejt, sedeće sto pored nas

– Dok sam bio kod druga u Novom Sadu, upoznam ja jednu devojku, godinu dana mlađu od mene. Devojka lepa, duhovita, ma sve baš po mom ukusu, osim jedino toga da se tokom čitave večeri više od pet metara nije htela odvojiti od svojih drugarica, što mi je naravno bilo malo čudno za nekoga ko ima 22 godine, da toliko gleda za drugaricama. Al’ dobro, zanemarim ja sve to pošto sam video da sam se i ja njoj svideo kao i ona meni, toliko da smo na kraju večeri odlučili razmeniti brojeve talafona. I sada, nakon kraćeg dopisivanja, ona mi predloži da se mi ponovo vidimo, tj. da izađemo. Dođem ja opet u Novi Sad. Stignem na dogovoreno mesto, kad nije prošlo ni deset minuta, eto i nje. Ja je primetim, pomislim :hehe:, kad ono, vidim nekakva poveća senka se kreće za njom, senka koju sam baš skoro negde video. Kad ono bam, kao grom iz vedra neba, senka nestaje, i pojavljuju se tri njene drugarice koje su bile sa njom to veče kad smo se upoznali. Ona dođe za sto, mi se naravno pozdravimo, kad ja nju odmah ko iz topa, “šta ti drugarice rade ovde?!” Kad ona, onako mrtva hladna, kaže, “pa ja bez njih nigde ne idem. One će, ako ti nije problem, biti za stolom pored našeg.” Mislim da vam ni ne moram dalje pisati kako se sve ovo završilo. Sad mi jeste malo krivo jer je devojka za mene bila vrh. Ali ipak, da me sada njene drugarice prate u stopu svaki put kad ja sa njom negde izađem, neka ‘fala. Na kraju bi verovatno i u spavaću sobu sa nama išle, mada sada kad razmislim, to ne bi bilo tako loše – napisao je Dalibor.

Ako nemaš pare za bus, daću ti ja, samo idi

– Dopisivala se ja sa nekim likom, on stariji od mene dve godine, iz Beograda, tačnije mesto ili deo grada, šta li je, se zove Leštane, Leštani tako nešto. I odjednom on predloži da se vidimo, kao pošto dolazi da obavi nešto u Novom Sadu. A ja naivna po malo, gledam u svakome dobro, a ne shvatam da on mene sigurno gleda kao priliku za … kao što mi i drugovi kažu. Zove taj lik da kaze da je došao, i ja šta ću, aj da ne ispadnem totalni kreten odem ja sa drugom i drugaricom da se upoznam sa njim. Kad ono lik je sigurno nekih 10 godina stariji od mene! Ja šta ću, malo kao popričam sa njim i kažem mu da moram da palim, boli me stomak (kliše), a on onako sa nekim čudnim, po malo zastrašujućim pogledom u očima kaže meni: A šta ja da radim do ujutru (jer tad ima voz prvi za nazad) i ja reko: pa ne znam, idi nekim busom ako nemaš novca dovoljno, daću ti ja – ispričala je Mirjana.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)