MIRNIN BRAK JE BIO SAVRŠEN DOK JOJ MUŽ NIJE OTIŠAO U NEMAČKU: Želeli su više novca, ali su doživeli BRODOLOM

Mirna (42) i Tihomir (43), oboje Zagrepčani, upoznali su se u prvom razredu srednje i odmah započeli ozbiljnu vezu.

On je više bio kod nje nego kod kuće, a do kraja srednje škole u potpunosti je preselio kod nje. Odmah se zaposlio u firmi njenih roditelja, a ona je krenula na studije. Porodični biznis u trgovačkom sektoru u to je vreme cvetao, budućnost se činila blistava. I sve je išlo kao po loju dok posao nije počeo propadati...

Mirna R. ispričala je za "Gloriu" kako je suprug, očajan jer su s dvoje dece ostali bez novca, odlučio da ode u Nemačku, što ih je na kraju koštalo braka.

- Tihomir i ja bili smo nerazdvojni od naše 14. godine. Mnogi su mi govorili da smo se našli prerano, da svaka takva veza pukne... no mi smo se voleli, bili smo najbolji prijatelji jedno drugome, nikada nismo postavili pitanje hoćemo li zajedno provesti celi život. Među nama je čak, sve do njegovog kobnog odlaska u Nemačku, bilo i one zdrave ljubomore, baš nam je bilo stalo do nas - započela je Mirna priču ne krijući da je vidno potresena i da još uvek pati zbog nesrećnog sleda događaja koje je iskusila u životu.

- Nakon petnaest godina veze, od toga dve u braku, s 29 sam rodila sina. Potom je, tri godine kasnije, na svet došla i devojčica, velika tatina mezimica. Bila je 2008. godina, ništa još nije slutilo da će nas pogoditi kriza. I ja sam u to vreme već bila zaposlena u porodičnoj firmii, imali smo izvrsne plate s kojima smo putovali i priuštili sebi šta god smo poželeli, a svako je vozio i svoj skupi automobil. U šoping smo znali ići u Italiju, zalazili bi u restorane. Sećam se da su nam režije u kući tokom zime rasle i na deset hiljada kuna, a da nam se to nije činilo previše. Danas plaćam dve i po hiljade, i čini se puno. Eto kako se menja percepcija sveta oko nas - napominje sagovornica "Glorie" ispričavši kako im se život kotrljao nizbrdo.

Došla je velika globalna finansijska kriza, firma se godinu, dve dobro držala. No, dobit je s vremenom padala i bilo je jasno da je pitanje dana kad će se sve urušiti. Malo po malo smanjile su se plate svih radnika, a krenuli su i otkazi.

- Više nije bilo nade za opstanak firme jer čak i da smo dobili neki veći posao s, recimo, veleprodajom, nije ga imao ko odraditi jer smo otpustili većinu radnika. Godine 2014. naše smo plate sveli na po 3500 kuna. Potom smo i njega morali odjaviti s plate. Zalihe su se istopile, trebalo se trgnuti, ali smo još živeli u uverenju da se ne moramo brinuti. Nikad se nismo suočili s traženjem posla i mislili smo da nećemo ni morati, da će sve doći olako. Prevarili smo se - iskreno je govorila i dodala da su njeni roditelji tada otišli u penziju i pomagali im finansijski koliko su mogli.

U kući je počela da vlada nervoza.

- Suprug se žalio na sve oko nas, sedeo, pušio i čekao, jednostavno se nismo usudili izaći iz svoje zone komfora - govori Mirna i nastavlja:

- Godina 2015. bila je prelomna. Suprug je preko prijatelja saznao da na severu Nemačke jedna firma prima fizičke radnike i odlučio je otići. Noćima nismo spavali, nismo znali kako reći deci. No, došao je taj trenutak, potrpao je kofere u auto i jednog ranog jutra otišao. Ne smem se ni setiti, a ponajviše onog osećaja koliko nezadovoljan životom odlazi - sada se već bilo zaredalo nekoliko godina finansijskih briga, ćutanja, tenzija, pretakanja i novaca i misli iz šupljeg u prazno".

Supružnici su se čuli svaki dan, a svaki dan Tihomir je razgovarao i s decom. Svaki put kapnula bi pokoja suza s obe strane.

- Bilo je to teško razdoblje. On je trebao zarađivati, ja sam ostala kod kuće s decom na minimalcu. Za početak smo se dogovorili da prvih meseci neće slati novac, dok se malo ne snađe i uredi mali iznajmljeni stančić. Dogovorili smo se da ćemo i nas troje doseliti k njemu, povratak u Hrvatsku nije mu dolazio u obzir. Pristala sam i s tom mišlju otišla kući. Nedugo zatim posetio nas je on, već pomalo udaljen od mene, no decu je taj vikend vodio svuda. Meseci su prolazili, susreti bili sve ređi, za naše preseljenje, rekao je, nije još spreman. Novac nije slao i malo po malo počela sam se osećati kao samohrana majka bez ljubavi i zaštite - priznala je sagovornica "Glorie".

Polako, ali sigurno, shvatala je reči "Doći ću po decu pa ih vodim u Nemačku na par dana", "Mislim da se ne želim vratiti"... najpre uvijene, dok nije povela razgovor o razvodu. Bez papira, nije mogla tražiti niti alimentaciju. Nije sebi to mogla priznati pa je tako gurala još koju godinu. Potom je najpre pronašla novi posao, shvatila koliko je jaka i da sve može i sama, te je postavila pitanje razvoda.

- Rastali smo se prošlog leta. Dogodilo mi se nešto što mi je bilo potpuno nezamislivo da će se u životu dogoditi meni. Pomirila sam se s tim, ali ne i s činjenicom da sam mogla ustrajati na tome da se snađemo ovde i sačuvamo brak i porodicu. Bilo bi bolje da smo živeli s 3500 kuna u Zagrebu i pokušavali naći nove poslove, nego što je otišao u Nemačku pa smo se razveli. Ni on ni ja nismo zbog toga bili srećni - zaključila je Mirna na kraju razgovora.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Gloria)