BILI SU U BRAKU PAR MESECI A ONDA JE POČELA KRIZA: Muž se setio nečega što im je promenilo živote iz korena!

Bili su tek nekoliko meseci u braku. No i to je bilo dovoljno da shvate da brak i nije baš onakvim kakvim su ga zamišljali. Nije da se više nisu voleli naprotiv, još su uvek osećali snažne emocije jedno prema drugome. Ali su ih sve ređe iskazivali.

Samo nekoliko meseci pre, bilo je kao da su se takmičili ko će prvi reći: „Volim te!“; ili ko će to u danu više puta ponoviti ili ko će to drugome dokazati na zanimljiviji ili originalniji način. I nije im to bilo teško, niti im je moglo dosaditi. Činili su to iskreno i s ljubavlju pružalo im je neopisivo zadovoljstvo svoje osećaje pokazati jedno drugome.

No u jednom trenutku kao da se sve iz korena promenilo. Zadnje vreme bili su toliko napeti, da je i najmanji događaj ili najbezazlenija reč bila dovoljna za ozbiljnu svađu i vređanje. Već sasvim očajni i umorni od novonastale situacije, jedne su večeri odlučili sesti i porazgovarati o svemu. I, ako je moguće, pronaći neko rešenje.

Nisu želeli razvesti se, ali su istovremeno bili i svesni da je nemoguće živeti takvim životom. Bilo im je sve jasno, ali nisu nalazili reči kojima bi to izrazili. Dugo su sedili jedno nasuprot drugom, ćuteći, razdirani proturečnim osećajima i mislima, neprestano se pitajući koje bi rešenje bilo najbolje za njih.

I odjednom muž reče: „Setio sam se! Hajdemo zasaditi jedno drvo u vrtu i to neka bude naše drvo. Ako kroz sledeća tri meseca drvo uvene, razvešćemo se. Ali ako počne rasti i razvijati se, nikada više nećemo razmišljati o razvodu. Za to vreme možemo spavati u odvojenim sobama. Šta misliš?“ Njegovoj se je ženi ta ideja učinila prilično čudnom i suludom – da im budućnost braka zavisi o nekakvom drvetu.

Ali kad je malo bolje razmislila o bezizlaznosti njihove situacije, pristala je. Sledećega su jutra zajedno otišli do obližnjeg rasadnika kako bi kupili jedno manje drvo. Potom su ga i posadili u svome vrtu. Prošlo je oko mesec dana. Jedne su se noći sudarili u tami njihova vrta. U pogledima im se je isprva videlo čuđenje, da bi se ono zatim pretvorilo u radostan sjaj. Oboje su u rukama nosili kantu vode. Svake su noći zalivali drvo…

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novi.ba)