NAŠLA ŽENSKU ODEĆU U ORMARU! Muž je NIJE VARAO, već je hteo da POSTANE ŽENA: Naša ljubav je dublja od samog pola!

- Mini teksas suknja, vruće pantalone, kolekcija čipkastog donjeg rublja i par crnih štikli. Počelo mi se vrteti u glavi dok sam kopala po torbi pronađenoj u zadnjem delu našeg ormara. Prva pomisao bila je da moj suprug, s kojim sam u braku osam godina, ima aferu. Srce mi je divljački kucalo, mašta je radila punom parom. Stavila sam sve natrag u torbu i vratila je gde je bila. Očajnički sam želela da saznam istinu - prisetila se Barbara Hamlin (72) iz Somerseta u Velikoj Britaniji trenutaka koji su u njoj probudili sumnju.

Sledeći dan je trebalo da lete u Kanadu pa je odlučila, iako joj nije bilo lako, pričekati s razotkrivanjem suprugove tajne. Sleteli su, smestili se, no ona nije mogla da izdrži.

- Ležali smo zajedno u krevetu, bio je mrak, a meni se smračilo pred očima. Pitala sam ga čija je to torba sa ženskom ojećom koju sam pronašla, a on je odgovorio: 'Moja'. Na moje zaprepaštenje 'druga žena' bio je zapravo on. Imala sam tada 49 godina, a Džon 48. U braku smo bili osam godina, no niti jednom nisam pomislila da voli da nosi žensku odeću - nastavila je.

Kaže kako je toliko strahovala od preljube da joj je njegovo priznanje donelo olakšanje, no nije se nadala da će jednog dana odlučiti da promeni pol. Na zahvat je otišao pre pet godina i postao je žena. Tada su zapravo počeli ozbiljni problemi u njihovoj vezi, ali uspeli su ih prebroditi.

- Naš bračni život pre te operacije je bio blažen. Oboje smo radili kao nastavnici u osnovnoj školi u Somersetu, upoznali smo se na poslu i postali bliski nakon što se on razveo od žene s kojom ima sina i ćerku. Dve godine ranije i ja sam se rastala. Džon i ja nikada nismo želeli stvarati vlastitu porodicu, jer je on već imao decu, a ja nisam imala neki jaki majčinski instinkt - ispričala je.

Danas, kada odvrti malo film u glavi, kaže da je bilo nekih naznaka. Na primer, baš uvek je imao čiste i lepo negovane nokte i volio je s njom da ide u kupovinu odeće. Bili su snažno povezani, i fizički i intelektualno, a to traje i danas.

- Rekao mi je da ga nošenje ženske odeće jako opušta i da se taj poriv u njemu pojavio dok je još bio dete od šest godina. Slušala sam ga pažljivo i trudila se da razumem. Znam, ne bih nastavila našu vezu da mi je to rekao na početku. Ležali smo taj dan, kada je sve priznao, satima u krevetu i razgovarali. Moja reakcija nije samo iznenadila njega, već i mene. To što sam čula nije me odvratilo od njega. Bila sam otvorenija prema svemu više nego sam mislila, jer naša ljubav je puno dublja od samog pola - rekla je.

- Ovo će vam možda zvučati čudno, ali sve je postalo na neki način uzbudljivo. Više nije morao krišom kupovati žensku odeću, već smo zajedno bili u tome. Obilazili smo trgovine po Vankuveru. Nešto bismo kupili, a prodavači su pretpostavljali da je to za mene - dodala je.

Nakon povratka u Veliku Britaniju rekla mu je da to jednostavno mora ispričati dvema najboljim prijateljicama, a on nije imao ništa protiv. I njima je to bilo u redu.

- Na moje iznenađenje, on je bio vrlo privlačan odeven kao žena, možda zato što je u tim trenucima bio jako srećan, a ispod svega se nalazio muškarac kojeg sam volela. Bio je to i dalje Džon u kojega sam se zaljubila - kaže Barbara i dodaje da ga nikada nije pitala privlače li ga muškarci, nije osećala potrebu jer su bili verni jedno drugome.

Nakon nekog vremena su počeli zajedno da izlaze, oboje kao žene, a on se u tim trenucima odlučio zvati Džejn. Znali su tako da odu u London, obilaziti restorane... Nakon toga je postalo sasvim normalno da se presvuče u žensku odeću kada dođe doma s posla. U početku je nosio mini suknje, no s vremenom se počeo odevati slično kao njegova supruga.

Da bi želeo da promeni pol, Džon joj je priznao 2011. godine. Poželeo je da započne s hormonskom terapijom i na kraju da ode 'pod nož'.

- Obuzela me neka teskoba. Osećala sam se kao da sam potonula. Do tog trenutka nisam izgubila muža, a onda sam se morala suočiti s idejom da je muškarac za kojeg sam se udala zaista žena. Ali, na kraju sam znala da ćemo ostati zajedno. Volela sam Džejn i to je trebalo da uradi da bi bila istinski svoja, tako da nije imalo smisla raspravljati - nastavila je Barbara.

Nakon godinu dana uzimanja hormonske terapije, Džonu su počele rasti grudi, a dlake na licu su nestajale. Živeo je potpuno kao žena dve godine pre zahvata. Predavao je na univerzitetu kao Džejn i dobio je stotine poruka podrške od svojih studenata. Ni poslodavcima to nije smetalo, no njegova supruga se počela mentalno raspadati, a time i njihova veza. Išli su zajedno kod terapeuta i prebrodili krizu.

Usledio je zahvat kojim su mu uklonili penis i testise te kreirali vaginu. Bilo je to u junu 2014. godine.

- Vozili smo se četiri sata do bolnice, a u meni je strah postajao sve veći. Brinula sam se da bi operacija mogla poći po zlu. Ali, sve je išlo po planu. Osetila sam da sam manje anksiozna i da bih možda mogla preći u sledeću fazu naše veze i našeg zajedničkog života - rekla je i dodala da je jako ponosna kako njen sad bivši muškarac izgleda kao žena, s kojim ponosom hoda naokolo.

- Džejn sebe klasifikuje kao 'lezbijsku trans ženu', što znači da me i dalje privlači, kao i ja nju. Još smo intimni kao bračni par, još se ljubimo i mazimo. Imam 72 godine, u penziji sam i druženje je ionako sada najvažnije. Nikad mi nije nedostajalo ležanje pokraj muškog tela i ne mislim više o Džejn kao o Džonu. Naša priča pokazuje da vremenom i hrabrošću brak može preživeti bilo šta. Uostalom, Džejn i ja smo obični ljudi čija ljubav nadilazi sve - zaključila je pa se okrenula prema Džejn.

I Džejn (nekad Džon) je podelila svoju stranu priče:

- Kada sam prvi put izašla u javnost, svi su govorili koliko sam hrabra, ali hrabra je bila i Barbara. Godinama sam joj želela reći sve, ali bila sam previše uplašena da će me napustiti. Otkako znam za sebe sam se osećala kao rođena u pogrešnom polu. Kao dete sam potajno menjala odeću s devojčicom iz komšiluka, iz dečje znatiželje - kaže Džejn.

Prisetila se kako ju je mama nazvala 'glupim dečakom' kada joj je spomenula da bi se želela odevati kao devojčica.

- Polazak u školu samo za dečake je bio težak period, znala sam da će mi se rugati ugledaju li bilo kakvu naznaku ženstvenosti. Osećala sam nemir iznutra, pokušavala shvatiti svoje emocije, jer sam znala da nisam gej, nisam volela dečake. Počela sam se krišom oblačiti kao devojčica. Omotala bih peškir oko sebe kao suknju, stavljala teniske loptice pod majicu. Tada bih uhvatila svoj odraz u ogledalu i zgrozila se. Trenutak prijatnosti bio je tako prolazan - nastavila je.

Priznaje da je osetila ogroman osećaj olakšanja kada je Barbara spomenula pronalazak skrivene torbe sa ženskom odećom.

- Potajno sam je odevala uveče, kada bi ona bila negde napolju. Na neki način sam se osećala prijatno, ali opet mi je bilo grozno što to nisam mogla podeliti s Barbarom. Neke žene bi se u njenoj situaciji osećale izdano od strane supruga, ali ona nije. Nisam se osećala krivom jer nisam kriva što sam transrodna osoba. Tako sam rođena. Niko zapravo ne razume zašto je to tako - prisetila se Džejn.

Kaže da ju je Barbara naučila kako da se dobro našminka i bila je zadovoljna onime što vidi u ogledalu, no nešto joj ipak nije dalo mira.

- S vremenom sam osećala sve veći poriv da napravim potpuni prelaz. Bilo je teško žonglirati s dva identiteta. Imala sam čak i dve vrste garderobe, jednu mušku za van i žensku za praznike, posebne događaje i večeri kod kuće. Mnogo transrodnih ljudi je odbačeno od strane njihovih porodica pa sam strahovala kako će to moja, sad već odrasla deca prihvatiti. Razumljivo, bili su šokirani. Odlučila sam sve priznati i bivšoj supruzi, jer sam znao da će deca trebati nekoga s kime će razgovarati o tome - kaže.

S bivšom suprugom se zna otkako su imali 18 godina, a vest je dobro prihvatila.

- Jednom dok smo sedeli i pili čaj, moja bivša supruga je rekla Barbari: 'Ja se ne bih mogla nositi sa time'. Znam da sam jako srećna što imam Barbaru - dodala je Džejn.

Unuci su novosti najbolje prihvatili. Malo im je bilo čudno kada su dedu prvi put videli u 'Džejn' izdanju. Bili su u pabu, a Barbara je brzo izvukla karte za igru kako bi im malo odvukla pažnju. Ipak, unuci se nikako ne mogu naviknuti zvati je Džejn pa je za njih i dalje 'deda'.

- Navikli su me tako zvati pa sad, kada im se potpisujem na čestitku, napišem 'Deda Džejn'. Ćerka mi je nedavno priznala da je oduvek imala osećaj kao da nešto tražim, a sada je napokon shvatila o čemu se radi. Za rođendan mi je darovala divnu plavu maramu sa cvetićima. Puno mi to znači, jer je to simbol prihvatanja onoga što zapravo jesam - zaključila je Džejn, koja je predsednica društva 'The Beaumont Society', najveće britanske grupe za podršku transrodnim osobama, prenosi Daily Mail.

bonus video:

(Espreso.co.rs/Daily mail)