Zašto burmu nosimo na domalom prstu i baš na desnoj, a ne na levoj ruci? (FOTO) (GIF)

Verenički prsten i burma su oduvek bili simbol vernosti i imaju veoma dugu tradiciju. Egipćani su još od 9 veka p. n. e smatrali da je prsten simbol vezivanja i neraskidivosti veze ili braka, a darivali su ga kao simbol ljubavi. Kako se tokom 100 godina menjao izgled vereničkog prstena (GIF) Zapadnjačka kultura je malo izmenila običaje vezane za ovo prstenje. U poslednje vreme najviše važi običaj da se verenički prsten nosi na levoj ruci, dok se posle venčanja prebacuje na desnu. 10 znakova da još niste spremni za brak (GIF)​ U nekim zemljama Kao što su SAD i Kanada verenički prsten se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji nosi na levoj. Početkom 19. veka u Americi su muškarci verenicama poklanjali naprstke, a nakon venčanja bi kapica naprstka bila sklonjena da bi se od obruča napravio prsten. Jedan stari engleski običaj je podrazumevao cepanje jednog komada zlata ili srebra na dva dela, a zatim bi se popila čaša vina, da bi veridba postala zvanična. Vereničko prstenje datira još iz 13. veka u Rimu, hrišćani su usvojili tu tradiciju, nakon što je papa Inoćent treći proglasio obavezno vreme čekanja između veridbe i braka. To prstenje je bilo jednostavno, skovano od gvožđa, a tek kasnije i od zlata.

Običaj nošenja burme na desnoj ruci navodno dolazi od grčkog i rimskog verovanja, da posebna vena ‚‚vena ljubavi", teče ispod srednjeg prsta desne ruke pravo u srce. Kasnije je naučno dokazano da taj prst po tom pitanju nije ništa drugačiji od ostalih, ali je ostalo verovanje o ‚‚veni amoris". Ta vena je odražavala emociju onoga ko daje prsten prema onome ko ga nosi. U nekim zapadnim zemljama je običaj da se burma nosi na desnoj ruci, zbog negativnih konotacija vezanih za levu ruku. Jevreji tokom venčanja stavljanju prsten na desnu ruku, ali nakon toga ga prebacuju na levu. Pripadnici islama prsten nose na desnoj ruci jer se njome jede i rukuje, dok leva ruka služi za manje higijenske radnje.

Dijamanti su u tradiciju došli kasnije, austrijski nadvojvoda Maksimilijan je poznat kao prvi čovek, koji je Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi poklonio dijamantski prsten 1477. godine. Ovaj običaj se tada nije proširio među običnim stanovništvom, sve do 1930. godine kada je kompanija De Beers lansirala prvo dijamantsko vereničko prstenje u masovnu proizvodnju. U nekim evropskim zemljama burma i verenički prsten su jedan komad nakita, a nakon venčanja se u njega ugraviraju imena mladenaca i datum venčanja. Moderno vereničko prstenje ili burme se sastoje od dva ili tri spojena manja prstena, koji mogu da se razdvoje nakon venčanja na verenički i burmu.

Burma može da se stavi i preko vereničkog prstena, ili što je jednostavnije da se verenički prebaci na drugu ruku. Postoji i običaj da se verenički prsten tokom venčanja daje deveruši ili kumi na čuvanje, a posle venčanja mlada može da bira na kojoj ruci želi da ga nosi. Presten je simbol ljubavi jer se pravi u obliku kruga koji je savršena figura, simbol neraskidive celine i beskraja. Venčani prsten mora da bude zlatan jer ono simboliše neprolaznost.

Mora da bude belo ili žuto jer su to boje duhovne dubine i čistoće. A mora da ga krasi dijamant, nebitno kojih dimenzija, jer simboliše večnost, snagu i ljubav, a prema nekim reklamnim kampanjama i porodično nasleđe. (Espreso.co.rs)