OVAKO JE FROJD DOŽIVLJAVAO SE*S: Imao je 7 ČUDNIH ZAKLJUČAKA o polnim odnosima

Pre Samante Džouns (serija Seks i grad), Frojd je seks učinio važnom temom. Iznosio je da tvrdnju da čak i bebe imaju erotska osećanja i da svi delovi tela mogu biti erotični. Frojd je znao da su ljubav, seks, fantazije, pa i ambivalencija deo svesnog, ali i nesvesnog dela našeg bića.

Da budemo potpuno iskreni, Frojd nije uvek bio u pravu. Nije najbolje razumeo žensku seksualnost i izneo je neke pogrešne ideje o orgazmu. Ali, nekoliko važnih zaključaka bili su pun pogodak.

Seksualnost je svačija slabost i snaga.

Seks je primarni motivator i kao takav je ono što nam je svima zajedničko. Čak, ili možda posebno, najrazumniji pojedinci, oni koji odaju utisak puritanaca, bore se sa svojim seksualnim apetitom i izražavanjem istog. Frojd je posmatrao ovu unutrašnju borbu muškaraca i žena viktorijanskog Beča. Zaključio je da nas seksualnost takođe određuje i na zdrave i suštinski važne načine.

Svaki deo tela je erotičan.

Frojd je znao da su od samog početka ljudska bića i seksualna bića. Ovaj zaključak je inspirisan posmatranjem bebe koju majka doji i kasnije je ovo koristio da bi ilustrovao zrelu seksualnost. Pravio je poređenje govorivši da svako ko je video izraz zadovoljstva na licu podojenog deteta ne može da se otme utisku da je ova slika prototip izraza seksualnog zadovoljstva kasnije u životu. On je takođe znao da seksualna uzbuđenost nije ograničena na genitalije, jer zadovoljstvo proizilazi iz erotske vezanosti za bilo koji deo tela. Čak i danas, veliki broj ljudi ima problem sa prihvatanjem ove ideje.

Homoseksualnost nije mentalni poremećaj.

Frojd je primetio da se osobe homoseksualne orijentacije često ističu visokom inteligencijom i etičkom kulturom. Godine 1930. on je potpisao izjavu kojom poziva na ukidanje zakona kojim se kriminalizuje homoseksualnost. U čuvenom pismu koje je Frojd poslao jednoj majci koja je želela da svog sina izleči od homoseksualnosti Frojd je napisao: ,„Homoseksualnost sigurno nije prednost, ali nije nešto čega se treba stideti, nije porok, nije degradacija, ne može biti klasifikovana kao bolestˮ. Ovo se desilo 1935. godine.

Svi ljubavni odnosi podrazumevaju ambivalentna osećanja.

Među Frojdovim brojnim otkrićima bilo je i ono koje se odnosi na ambivalenciju prisutnu u svim bliskim i intimnim vezama. Mada svesno osećamo iskrenu i realnu ljubav prema partneru, supružniku ili detetu, stvari nikad nisu potpuno onakve kakvim se čine. U svetu nesvesnog, ispod čak i najtoplijih i najbrižnijih osećanja su emocije, fantazije i ideje koje su negativne, destruktivne i obojene mržnjom. Frojd je prepoznao da su ove mešavine ljubavi i mržnje u bliskim vezama deo ljudske prirode i nisu nužno patološke.

Mi učimo kako da volimo iz ranih veza sa roditeljima ili starateljima.

Naši rani odnosi sa roditeljima i starateljima pomažu da formiramo „mapu ljubaviˮ koja se održava tokom celog života. Frojd je istakao da kada pronađemo objekat ljubavi mi ga zapravo „nalazimo iznovaˮ. Otuda čuveni fenomen da pojedinci biraju partnere koji ih podsećaju na majke ili očeve.

Osoba koju volimo postaje deo našeg bića.

Frojd je opisao nešto neverovatno: mi inkorporiramo delove onih koje volimo u nas same. Njihove karakteristike, verovanja, osećanja i stavovi postaju deo naše psihe. On je ovaj proces nazivao internalizacijom. Izrazi poput „moj partner je moja bolja polovinaˮ ili „tražim svoju srodnu dušuˮ sadrže u sebi Frojdovu koncepciju dubine veze između ljudi koji se vole.

Fantazija je važan faktor u seksualnom uzbuđenju.

U našim seksualnim fantazijama često skrajamo svakakve čudne ili „perverzneˮ scenarije koji pojačavaju naše seksualno uzbuđenje i vode ka seksualnom vrhuncu. Ovo je potpuno normalno i ne znači da zapravo želimo da doživimo naše fantazije. A možda i želimo.

Frojdove teorije zbunjuju neke i oduševljavaju druge, ali nesumnjivo bude radoznalost i interesovanje svih. Iako je u svojim razmišljanjima Frojd dolazio i do pogrešnih zaključaka, nema sumnje da je otvorio vrata ka temama koje su se smatrale zabranjenim u ono vreme, a danas svi znamo koliko su važne.

(Espreso/psihouniverzum.com)