ODBILA JE LJUBAV SVOG ŽIVOTA I REKLA MU NE! Volela ga je KAO BOGA, a onda je otkrila istinu koja ledi krv u žilama

Da život ponekad piše tužne romane, ali i da treba iskoristiti svaku šansu za ljubav, bez straha i predrasuda, najbolje ilustruje priča 50-godišnje Alise Valdes iz američke savezne države Novi Meksiko. Ova dama upoznala je muškarca svog života, ali je zbog razlike u godinama digla ruke od ove ljubavi, a sve se završilo prilično tragično i neočekivano.

Ona je o svom potresnom iskustvu napisala i otvoreno pismo, čije delove sa portala “Lovewhatmatters” možete pročitati ispod:

Bila je tu, sve vreme. Istina o njegovoj duši. Sve što je trebalo da uradite jeste da pogledate njegovu fotografiju. Imam prijateljicu koja mi je odavno rekla da možete da vidite nečiju dušu ako se fokusirate na levo oko na fotografijama, odnosno na desno oko na selfijima. Na svakoj Majklovoj fotografiji koju sam ikada videla njegovo levo oko zrači čistom ljubaznošću, svetlošću i radošću. On je bio ljubav.

To sam znala čim sam ga upoznala, pre tri godine. Povezali smo se na aplikaciji za upoznavanje. Izabrala sam ga jer, realno, čovek je bio predivan. I izgledao je srećno. Zapravo, bila sam iznenađena jer sam mu se dopala s obzirom da je bio skoro 20 godina mlađi od mene. Naše prve poruke išle su u tom smeru – ja sam mu rekla da sam prestara za njega, on je rekao da sam blesava in da bi trebalo da se nađemo i da vidimo možemo li bar da budemo prijatelji.

To je nešto što mnogi momci kažu, a nikada ne nameravaju da ti stvarno budu prijatelji, tako da nisam u to poverovala. Imala sam toliko loših iskustava sa muškarcima tokom 10 godina od mog razvoda. Pokušala sam da se izvučem iz te priče, ali Majkl je bio uporan. Pozvao me je i razgovarao sa mnom o tome. Bio je smaouveren, prijateljski nastrojen i prvo što sam primetila je njegov dubok, jak glas. Druga stvar koju sam shvatila je da ima naglasak i da nije odavde. “Nju Džersi”, rekao mi je.

Bio je i duhovit. Nasmejao me je, smirio. Ne sećam se tačno našeg razgovora, ali sećam se da sam mu rekla: “Ne želiš da upoznaš nekog starog i debeleog kao što sam ja”, a on se smejao i rekao da sam smešna i da više od svega želi da me upozna jer sam pametna, ambiciozna i sviđa mu se što sam pisac.

Pristala sam da se nađem sa njim na piću u jednom irskom pabu na 5 minuta od moje kuće, ali na sat vremena od njegove. “Zar ne želiš da se nađemo negde u sredini”, upitala sam ga, a on mi je odgovorio: “Šta? Ne dolazi u obzir. Ja sam džentlmen. Ti si samohrana majka. Radiš i brineš o svom sinu po ceo dan. Želim da ti ovo bude što lakše”.

Bila sam sumnjičava, jer sam bila zlostavljana u prethodne dve ozbiljne veze i nisam želela da budem ponovo u toj situaciji. Zato sam se našla sa njim, ali sa oprezom. Očekivala sam više od uobičajenog, ali on je bio drugačiji. Veoma različit. Stigao je pre mene, stajao je napolju i čekao me. Bio je viši nego što sam očekivala, ogroman muškarac i još zgodniji nego na fotografijama.

Prišla sam i pozdravili smo se, a on se osmehnuo. Ne mogu da opišem taj osmeh. Samo kod nekoliko ljudi u životu naišao sam na takvu čistu, iskrenu ljubaznost. Majkl, iako je imao samo 28 ili 29 godina, imao je mir u sebi. Bio je stara duša, topla, gostoljubiva osoba. Zagrlio me je odmah i to na topao, iskren način kako to rade ljudi iz Latinske Amerike ili sa Mediterana, što je imalo smisla, jer mu je otac bio iz Meksika, a majka Grkinja.

Bilo nam je neverovatno. Sastanak se završio i pričali smo o tome šta dalje. Nisam bila spremna da nikog dovedem kući ili da idem kod nekog kući, a on mi je rekao da je to u redu, ali me je pitao da me otprati kući kako bi se uverio da sam dobro stigla. Opet, moj gard se pojačao i ja sam postala sumnjičava ponovo. Postoje samo dva razloga zašto bi mi to predložio: bio je dobar momak ili je bio loš momak koji je želeo da zna gde živim.

Majkl je primetio moju reakciju i činilo se da mi čita misli. Objasnio je da je odrastao pored žena i da je navikao da pazi na žene do kojih mu je stalo. Nije hteo da mi se dogodi nešto neprijatno i izvinio mi se što me je pitao. Poverovala sam mu i pustila ga da me otprati kući. Poljubio me je za laku noć, a potom se vratio u automobil i otišao. Poslao mi je poruku da se odlično proveo, da želi da se uskoro ponovo družimo. Rekao je da misli da sam sjajna i da je spreman da bude fokusiran samo na mene, da možemo da idemo polako i da vidimo kuda će stvari ići.

Sve je izgledalo previše dobro da bi bilo istinito. Ali, videli smo se ponovo. Nikada nismo spavali zajedno, uglavnom jer nisam nikome verovala dovoljno za to, ali on je bio hladan prema tome. Dopadala sam mu se i hteo je da se osećam sigurno. Želeo je da mu verujem, ali ja sam bila opsednuta njegovim društvenim mrežama i time što je imao gomilu fotografija sa lepim devojkama. Nasmejao bi se kad bih to spomenula i rekao da su to njegove sestre, rođake ili stare prijateljice. Voleo je da ima prijateljice, ali ja mu nisam verovala.

Nikada sebi nisam dozvolila da mu verujem, ne potpuno. To nije bila njegova krivica. Još uvek sam bila vezana za čoveka kog sam viđala pre njega, koji me je lagao i varao, i tvrdio da mu razlika u godinama nije problem, a na kraju me ostavio jer sam bila “prestara” za njega. Bila sam prestravljena i što je Majkl bio bolji prema meni, to sam ja bila gora i sve sam ga više gurala od sebe. Tražila sam razloge da napravim distancu. Uvek sam se vraćala našim razlikama u nivou obrazovanja i u religiji. Uvek mi je govorio da te stvari nisu važne.

Majkl je želeo da upoznam njegove prijatelje i porodicu, želeo je da budemo zvaničan par. Ali ja sam rekla “ne”. Pozvao me je da idem sa njim na venčanje člana porodice, a ja sam opet rekla “ne”, plašeći se zbližavanja, jer sam videla da je ovaj čovek sve što mi treba i sve što želim. Bila sam previše tvrdoglava i ranjena da bih shvatila da je on najbolji čovek koga sam ikada srela.

Na kraju sam mu rekla da možemo samo da budemo prijatelji. Bila sam glupa što sam to uradila. On je bio strpjiv u vezi mojih strahova i ostao je u mojoj blizini. Rekao mi je da ga nije briga da li ćemo ikada više biti fizički prisni, već da mu je jednostavno stalo do mene i da želi da me ima u životu, pa čak i kao prijatelja. I mislio je to. Kada sam bila bolesna, donosio mi je hranu. Nudio se da popravi stvari oko moje kuće. Jednom sam mu napisala da se osećam suicidno i da se pitam koja je poenta svega, a on je seo u kola, došao je do prodavnice u kojoj sam bila, zagrlio me čvrsto i rekao da me voli. “Ti si neverovatna. Ti si divna. Lepa si, pametna i talentovana, Ne dozvoli da te iko sruši”, rekao mi je tada.

S vremena na vreme, Majkl bi me zvao ili mi poslao poruku u depresivnom stanju, skoro me moleći da ga volim. Rekao bi da je usamljen i da ne želi nikoga osim mene. Pokušavala sam da ga odvratim od te ideje uz obrazloženje da zaslužuje lepu, mladu ženu. Ali on nije želeo lepu, mladu ženu, odgovorio mi je, hteo je lepu i stariju.

Ponekad bih ga blokirala kada bih se osetila ugušeno njegovim porukama i činjenicom da je toliko fin prema meni. Plašila sam se da mu se približim jer sam ga volela, a u mom životu uvek su me najviše povredili oni koje sam najviše volela. I nisam htela da mi se to ponovo desi.

Zato sam ga gurnula od sebe!

Ponekad sam bila zla prema njemu, bila sam i prokleto čudovište u poređenju sa njima. Radila sam to jer sam bila uplašena i nesigurna, i mislila da će on uvek biti tu, i da ću ga, kad prođe dovoljno vremena i kad malo odraste, pustiti u svoje srce.

Probudila sam se na Dan majki ove godine i očekivala sam da ga čujem, jer je on uvek koristio svaku priliku da me podseti koliko sam neverovatna za njega, uz gomilu uzvičnika i emotikona. Ali nisam dobila poruku. Nije bilo ni poziva. To je bilo čudno, ali pomislila sam da je možda konačno upoznao nekog ko će mu biti odlična partnerka.

Otišla sam na njegov Fejsbuk profil da proverim status njegove veze, ali umesto toga pronašla sam obaveštenje o sahrani.

Majkl je bio mrtav.

Sela sam na krevet i prestala da dišem. Zurila sam u telefon. “Ne”, vikala sam i plakala. “Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne!”

Prelistavala sam profil i videla objave porodice i prijatelja. Bila je to istina. Umro je od komplikacija tokom operacije. Poslao mi je poruku nekoliko dana pre operacije, a ja nisam odgovorila.

Plakala sam dve nedelje zaredom. Mislila sam da ima vremena. Mislila sam da će me nadživeti. Mislila sam da zaslužuje da ga neko bolje voli. Uopšte nije osećao moju ljubav, na kraju svog života.

Pokušala sam da ga ne volim, trudila se iz petnih žila. Kaznila sam Majkla za grehe drugih ljudi. Uskratila sam mu ljubav. Uskratila sam je i sebi. Sve zato što su me drugi ljudi povredili.

Bila sam takva budala. I ako mogu da prenesem bilo kakvu mudrost drugima iz ovog užasnog poglavlja mog života, onda je to: ljubav. Ljubav, čak i ako deluje rizično.

Trebalo je da volim Majkla dok je bio ovde. Istina je da jesam. Volela sam ga. Ali mu to nikada nisam rekla.

A sada je prekasno.

(Espreso/Blic žena)