Budući bestseler: Novi roman autorke Grabljivice ruši sve predrasude! (FOTO)

Peku li više muške ili ženske suze? Koliko košta ljubav kada se meri izdajom? Boli li više neuzvraćena ljubav ili osuda? Imaju ju li pravo na ljubav i sreću i oni drugačiji od nas? Odgovor na ova pitanja saznaćete ako pročitate novi roman Simonide Milojković "Žena".

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

- U društvu u kojem se češće čuje psovka nego pohvala, a reč "izvini" nestaje iz rečnika; u sredini u kojoj se lakše zasluži šamar nego zagrljaj, biti drugačiji znači biti žigosan i označen za odstrel - kaže Simonida Milojković i dodaje:

- Stara mudrost glasi: "Ne boj se neprijatelja, u najgorem slučaju oni mogu da te ubiju, ne boj se prijatelja u najgorem slučaju oni mogu da te izdaju. Boj se ravnodušnih – oni ne ubijaju i ne izdaju, ali samo sa njihovim prećutnim pristankom postoje ubistva i izdaje.

Simonida Milojković ne dozvoljava čitaocima da budu ravnodušni prema sudbinama njenih junaka. Autorka u novom romanu "Žena" opisuje istinitu dramu žene koja je rođena u muškom telu. Glavna junakinja se ne bori samo za ljubav, ona se bori za život. Za dozvolu da korača istom planetom na kojoj živimo "mi normalni", za dozvolu da diše isti vazduh, da je greje isto sunce, za dozvolu da bude tretirana kao čovek, a ne kao nakaza. Ona ne traži samilost, niti solidarnost; ne bori se za prava LGBT populacije, niti bilo koje druge manjinske grupe. Ne insistira na tome da razumemo njenu različitost, traži samo da je ostavimo na miru.

Junakinja romana "Žena" želi samo da prođe ulicom bez psovki, bez uvreda, bez udaraca. Iako više nego skromne, njene želje ostaju neispunjene.

"Šta je to u čoveku što ga tera da priđe bespomoćnoj osobi koja već leži nokautirana i da je šutne?", pita se glavna junakinja u romanu "Žena" i priznaje da je, kao žrtva vršnjačkog nasilja, još u osnovnoj školi naučila da se bori i od zveri i od ljudi, i zaključuje:

"Ali ni do danas nisam naučila da ih međusobno razlikujem".

Tragična junakinja čezne za pravom ljubavlju, ali tražeći muškarca svog života, sreće isključivo one kojima je fetiš da vode ljubav sa muškarcem u suknji. Nakon operativne promene pola i sa ženskim imenom u dokumentima, ponovo se rađa, duboko verujući da će napokon zaslužuje pravu ljubav. Kada ponovo doživi razočaranje koje je dovodi do nervnog sloma, uplakana kaže drugarici:

"Ali, ja sam mislila da ću kada postanem prava žena imati sreće sa muškarcima".

Ova joj na to odgovara: "Otkud ti ideja da žene imaju sreće sa muškarcima?!"

- Ovaj društveno angažovani roman nema za temu samo problem netolerancije i osude svega što je drugačije, već se bavi i zastrašujuće rastućim vršnjačkim nasiljem, kao i nasiljem prema ženama, koje poprima dimenzije rodnog genocida. U temelj svakog nasilja uzidane su predrasude i neznanje - smatra Simonida Milojković i poručuje:

- Svaki put kad kreneš da opsuješ Roma zato što je "Ciganin", homoseksualca zato što je "peder", ili prosjaka na semaforu zato što je "zdrav i prav, konju rep da iščupa, ali neće lenčuga da radi nego mu je lakše da prosi"... Primera je mnogo, a istina je jedna. Tom psovkom ćeš šutnuti u stomak čoveka koji već izubijan leži na podu, oboren udarcima onih koji razmišljaju isto kao ti. Jesi li siguran da želiš da ga šutneš, junačino?