RUS ANDREJ KOLOSOV JE KUSTOS ULIČNE UMETNOSTI: U njegov MURAL NOVOBEOGRAĐANI gledaju, SVAKI DAN! (FOTO) (VIDEO)

Andrej Kolosov poznati moskovski umetnik, rođen je 24. februara 1987. godine u Moskvi, u porodici medicinskih radnika.

Otac Sergej je lekar, hirurg i traumatolog, majka Jelena je farmaceut.

Roditelji su rano primetili njegovo interesovanje za crtanje i filozofiju i negovali njegov talenat. Na tome će im biti večno zahvalan.

Prvi utisak koji me je oblikovao kao slikara na mene su ostavila očeva platna i njegovo slikanje u večernjim satima, vikendom, u kuhinji. Sa 5 godina sam počeo da idem na časove slikarstva. Sa šest godina sam učestvovao u svojoj prvoj grupnoj izložbi "Mladi talenti Istočnog okruga Moskve". Među učesnicima sam bio najmlađi, a učešće u izložbi i komentari uglednih slikara o mojim radovima su mojoj majci i ocu dali još veću veru u moj stvaralački rad" , počinje priču naš sagovornik.

Podrške roditelja mu nikad nije manjkalo

''Narednih 20 godina sam se posvetio filozofiji i stalno usavršavao svoje slikarske veštine u umetničkim školama, ali i na privatnim časovima kod više slikara. Sve svoje slobodno vreme sam provodio na univerzitetima, u ateljejima i muzejima likovnih umetnosti. Davne 1999. godine počeo sam da se bavim uličnom umetnošču i umetnošću grafita", rekao nam je ovaj umetnik.

Godine 2005. učestvovao je u festivalu ulepšavanja rejona Jasenjevo, u Moskvi, gde je osvojio prvo mesto sa svojim muralom "Moskva". Tada je dobio prve porudžbine za izradu murala.

U Reutovu 2007. postaje upravnik kluba mladih slikara. Aktivnosti kluba prerastaju u delovanje u formi samostalnog umetničkog kolektiva. Na njihovu adresu masovno stižu poruždbine za izradu murala od državnih institucija.

Te iste godine Andrej kreće sa držanjem časova slikarstva, crtanja i kreativnog razmišljanja za decu i odrasle i samostalno organizuje izložbu ulične umetnosti "Zvezdano nebo".

''Već sledeće godine sam organizovao drugu izložbu ulične umetnosti "Zvezdano neboII". Želeo sam da prikažem prazninu kroz umetnički izraz. U jednom muzejsko-izložbenom centru je otvorena moja samostalna izložba naslovljena "Belo". Pred otvaranje izložbe zidovi sale su ofarbani u belo. Na zidove sam okačio svoje stare radove premazane crnom bojom. U sali sam kreirao i instalaciju od 365 boca sa bojom u spreju i postavio dva crna objekta. Predložio sam posetiocima da se upuste u refleksiju zajedno sa mnom. Tačnije, da preosmisle to što se dešava. Posmatrač je pozvan da odustane od konvencionalnog razgledanja slika. Pred njim je praznina. Beli zidovi sale su bili glavno umetničko delo.

Na Fakultetu za monumentalno slikarstvo u Moskvi temeljno je studirao akademsko crtanje, slikarstvo, freskoslikarstvo, ikonopisanje i teoriju crkvene umetnosti.

Pet godina sam se spremao za samostalnu izložbu. Jedan deo radova koji su nastali u sklopu te serije predstavljam na izložbama: 2012. „Odbačena stvarnost". Artplay, Moskva 2013. „Inovativna umetnost". Muzejsko-izložbeni centar, Reutov 2013. „Atelje 2013", ММОМА, Moskva 2013. „Darovi". MUAT, Moskva 2014. „2+1". Don Kihot, Istanbul, Turska 2016. „Zimnica", Zavičajni muzej Koceljeva, Srbija Kao rezultat celokupnog rada 2015. je otvorena izložba "Carpe diem" u Moskovskom muzeju savremene umetnosti.

Danas se većina slika sa te izložbe nalazi u privatnim zbirkama. A ja se povremeno vraćam toj seriji i dopunjavam je novim radovima''.

Skrivena poruka se ne može uvek„dešifrovati" iz prve, pa čak i ako se iza dekorativne strane ne uvidi skrivena poruka, i sama slika stvara određeno raspoloženje i atmosferu spojem svojijh boja i ritma – kroz simboličko značenje koje je utemeljeno u kulturnom pamćenju gledalaca

Reklo bi se da 2016. godina predstavlja prekretnicu u njegovom životu...tada napušta Moskvu i dolazi u Beograd, gde upisuje Pravoslavni bogoslovski fakultet...ali kreće i sa kreiranjem murala. Pored jednog njegovog murala ste sigurno prošli dok ste se šetali Novim Beogradom.

'' Baveći se uličnom umetnošću i grafitima u Rusiji početkom dvehiljaditih naišao sam na problem društvenog neshvatanja rada umetnika „novog talasa". Ljudi su bili agresivni prema slikama na zidovima. Ulična umetnost u Rusiji je u to vreme uglavnom bila kopija američkog i evropskog stila ekspresije. Došao sam na ideju da popravim tu situaciju. Godine 2007, kada sam bio upravnik „Kluba mladih slikara"u gradu Reutovu, počeo sam da povezujem umetnike „novog talasa" kako bih njihove radove prikazao ruskom društvu. Danas su izložbe ulične umetnosti uobičajena pojava, ali je to u tadašnje vreme bio pravi iskorak''- govori nam Andrej i za kraj dodaje:

''Sve pomenute izložbe sam organizovao od nule, na sopstvenu inicijativu i o sopstvenom trošku. To mi je oduzelo mnogo vremena i energije. Odlučio sam da stanem sa tim aktivnostima i da celo svoje preostalo vreme posvetim sopstvenoj umetnosti''.

Andrej je primer svima da uvek treba verovati u sebe, svoje snove, zalagati se za svoje ideale i boriti se svim silama da dokažete svetu ko ste i da ste vi ta promena u svetu.

Ipak, sve to bi sigurno bilo mnogo teže da nije imao nesebičnu podršku svojih roditelja u tome, čime su zajedničkim snagama, željom i ljubavlju dokazali da nemoguće zahteva samo malo više.

(Espreso)