BG džez festival! Vlada Maričić: Net je promenio život ljudima, ali muziku je obezvredio!

Vašu muziku karakteriše mešavina džeza, balkanske, romske i kubanske tradicije – koliko ima sličnosti a koliko razlika u ovim pravcima?

Ustanovio sam da srpsko kolo, kao jedan od retkih autonomno srpskih tradicionalnih muzičkih tvorevina, ima osnovnu ritmičku formu 2/4 kakvu ima i brazilska samba. Na jednom od svojih ranijih albuma, kao uvod za obradu pesme „Ajde Jano“, sam snimio frulaša koji svira srpsko kolo i perkusionistu koji kao pratnju svira brazilsku sambu. Rezultat je vrlo zanimljiv i uspešan. Takođe sam ustanovio da naša balkanska muzika mnogo bolje egzistira uz latino ritmove, mada su veoma uspešni i spojevi sa džez groove-om. Ne treba zaboraviti da je prvi etno-džez album kod nas LP Duška Gojkovića „Swingin’ Macedonia“ koji je izašao 1966. godine. Sa druge strane, poslužio sam se istraživanjima profesora Vasiljevića u kome je on uglavnom teoretski dokazao da naša balkanska muzika ima i drugačiju teoretsku osnovu u odnosu na zapadnu muziku (klasičnu, džez). O ovome sam čak napisao i jednu muzičku knjigu „Balkan Jazz“, koju uskoro nameravam da izdam.

Već sa 15 godina počeli napravili ste prve korake u muzičkoj profesiji. Šta bi Vlada Maričić iz 2016. godine, da može, rekao petnaestogišnjem Vladi koji počinje da se bavi muzikom?

U odnosu na osamdesete godine, naša planeta se potpuno promenila i mi više ne živimo čak ni u sličnom okruženju.Ovo se posebno odnosi na svet muzike, koji je meni najvažniji. Nažalost, ne mogu da zaključim da su sve promene poboljšale okruženje u kome živimo i radimo. Internet je život ljudima veoma promenio, učinio mnoge stvari dostupnijim, ali je muziku nažalost

obezvredio!

Danas imamo neobičnu situaciju da autori ulažu svoja sredstva u izradu muzičkih snimaka za koje kasnije teško ili nikako ne dobiju naknadu. Zamislite stolara koji mesec dana pravi kauč i na kraju neko dodje i odnese ga bez naknade, a da većina smatra da je to manje-više u redu.