ZORAN SIMJANOVIĆ: OD NAPORA PUČE NERV U UHU -Kako je nastala muzika za Grlom u jagode, Nacionalnu klasu, Maratonce

Zoran Simjanović je jedan od najuspešnijih kompozitora srpske filmske muzike. Komponovao je muziku za 66 igranih filmova, 55 televizijskih filmova i serija, više od 50 dokumentarnih i crtanih filmova… Nagrada “Darko Kraljić” je ustanovljena 2016, i jedino je priznanje za stvaraoce popularne muzike u Srbiji. Dodeljuje se jednom godišnje, a nosi ime najplodnijeg i najznačajnijeg autora zabavne muzike na ovim prostorima u drugoj polovini XX veka. Pre Simjanovića, laureati su bili Kornelije Bata Kovač i Vojkan Borisavljević.

Simjanović je rođen 1946. u Beogradu, gde je završio Muzičku akademiju. Tokom šezdesetih je svirao u muzičkima sastavima “Siluete” i “Elipse”. Karijeru komponovanja muzike za film je započeo 1975. On je tvorac muzike za “Grlom u jagode”, “Miris poljskog cveća”, “Specijalno vaspitanje”, “Tito i ja”, Tango argentino”, “Nacionalna klasa”, “Balkan ekspres”… Upravo ta muzika je poznata koliko i replike iz ovih ostvarenja. U emisiji “Agape”, Simjanović je svojevremeno ispričao kako je nastala muzika za neke serije i filmove.

GRLOM U JAGODE

– Srđan Karanović se požalio Goranu Markoviću jer ga je neki kompozitor zavlačio… pretpostavljam da mu je Goran rekao:”Što ne zoveš Simketa da ti uradi muziku…” Srđan me je pozvao, ja sam mu pokazao šta sam do tada radio i on je odlučio da mi poveri posao. Svi su bili protiv mene osim Karanovića. Ja nisam religiozan čovek, verujem u neku silu, u neku pravdu, ali ne verujem u Boga s bradom… I ja sam u jednom trenutku rekao:”Bože, daj da napravim tu muziku dobru, ne zbog mene nego zbog Điđe, da mu bude dobra serija i da ga ne kritikuju što je uzeo nepoznatog kompozitora.” Ne znam da li me je (Bog) čuo, ali desilo se da je muzika ispala dobra. Strahovao sam da ću možda upropastiti seriju. Muzikom zaista možete da uništite seriju ako se napravi naopako. Ima nekoliko serija koje ne mogu da gledam zbog muzike.

SPECIJALNO VASPITANJE

– Počeli smo već da se družimo (Goran Marković i ja). Goranu je izlazio prvi film. Ja sam smislio da to bude neka polu kantri, polu gradska tema sa klavirom. Dobro je funckionisala u filmu, sa novim instrumentima, sa sintisajzerom. Ja sam insistirao da se to dobro uradi, da se uzmu najbolji muzičari. Da se uzmu muzičari koji su najbolji za tu vrstu muzike. Onda dobiješ pravi zvuk. U seriji “Grlom u jagode” ima ona tema kad su oni odrastali… Tu ide muzika slična onoj koja se svirala u hotelu “Moskva”. E, ja sam uzeo ljude koji su svirali baš u hotelu “Moskva” i to onda zvuči tako.

NACIONALNA KLASA

– To mi je bio jedan od najtežih filmova. Jer, najteže je u filmu praviti savremenu muziku. Kad imaš (film) gde se svira kao rokenrol i nešto moderno, a ono ispadne dosadno i staromodno. Kad praviš muziku sa narodnim motivima to uvek funckioniše i za sto godina će to da funkcioniše. I najviše sam treme imao oko “Nacionalne klase”. Imao sam sreću da napravim dobre teme, da je Marina Tucaković napravila fantastične tekstove i da smo izabrali prave izvođače koji su to otpevali sjajno. I Dado Topić i Oliver Dragojević. Prvo sam zvao Davorina Popovića da otpeva numeru “Sve što je lepo ima kraj”, ali je on odbio pa sam zvao Olivera Dragojevića. Posle se Davorin pokajao.

BOŠKO BUHA

– Tu su mi naknadno javili da treba da radim muziku. Ta jedna tema, e tu je po mojoj želji Duško Radović napisao tekst “Nek nas sete ove slike”… Reditelj Branko Bauer se ne bi upustio u snimanje da nije imao kompozitora već. A hteo je da radi modernu muziku ali njemu se to nije dopalo. On me je onda zvao i dao mi primer kako bi on to voleo da izgleda. Ja sam mu rekao da je to suviše moderno. “Kako misliš?”, upitao me je Bauer. “Ne može to tako…”, odgovorio sam. “Dobro, uradi ti kako misliš”, kazao je Branko. I kad sam uradio svidelo mu se. Duško Radović je napisao tekst, uklopila se muzika a Dragojević je sjajno otpevao.

MARATONCI TRČE POČASNI KRUG

– Pravio sam muziku kao iz tog vremena (u kom se dešava film), ali da bude pogrebna. Uzeo sam okrestar Garde koji je stalno svirao pogrebe. I kasnili su na snimanje… “Pa, gde ste ljudi, propade mi dva sata studija?”, rekao sam im. “Izvini, imali smo četiri uzemljenja”, odgovoriše mi.

VARIOLA VERA

– E, tu je već je počela elektronika. Među prvima u Evropi sam imao čuveni sempler Kurcvajl koji je imao semplovane zvuke i koji je mogao da napravi fantastične zvuke koji nisu drugačije mogli da se dobiju.

BALKAN EKSPRES

– To je bila isto saradnja sa Marinom Tucaković. Reditelj Branko Baletić i ja smo išli kod Marine i objašnjavali joj tačno šta želimo. Ona je sve to pisala… I pošto je fantastično talentovana, ona je napisala te tekstove. I posle su me svi pitali da li su to možda originalne predratne pesme. Za “Balkan ekspres” prvi deo smo, iako smo mi svirali “Lili Marlen”, morali da platimo autorska prava kako bismo mogli da je izvedemo. Tada smo za to platili 7.000 maraka. E, za televizijsku seriju nismo imali te pare i ja sam napravio numeru “Frida”. Ali mi je trebao tekst na nemačkom. Odem kod Marine Tucaković, a ona kaže:”Pa ja ne znam da pišem na nemačkom.” A njen tata će: “Ali znam ja!” Tako da je on potpisan kao autor za numeru “Frida”.

RADIO SAM DVADESET JEDAN DAN BEZ PROSPAVANE NOĆI

– Terao sam uvek da isteram nešto maksimalno dobro. Morao sam da radim dvadeset jedan dan… Kad sam to završio, posle toga otišao sam na Kopaonik na skijanje sa društvom. Probudio sam se ujutru i nisam čuo ništa. Rekoh, to mora da je mast u uhu. Odem u ambulantu i iz jednog uha mi izvade mast a za ovo drugo kažu da tu masti i nema. I ja umesto da odem u Beograd odmah da legnem u bolnicu, da mi daju neke teške vitamine možda bi se to i opopravilo… Meni je od napora pukao krvni sud koji napaja živac… Ja to nisam znao, tako da mi je tu ostala rupa… I drugovi me od tada zovu Ludvig van Simjanović.

espreso.co.rs/antrfile.com/agape