BREAKIN' (Džoel Silberg, 1984) - U Jugoslaviji poznat pod naslovom BREAKDANCE - Daleko više od muzičkog filma

Izašavši u izvesnoj meri "iz šinjela" filma Džona Bedhema "Groznica subotnje večeri", "Breakin'" je naoko samo još jedan od filmova koji govore o plesu kao opsesiji mladih ljudi. Osamdesetih je filmska industrija svake godine izbacivala bar po jedan film sa rečju "dance" u naslovu "Flashdance", "Breakdance" (tako se ovaj film zvao u Evropi), "Dirty dancing"...

Ipak nijedan od njih, pa ni prvi u nizu, sa Travoltom u glavnoj ulozi, nije postigao ono što je film Breakin' uspeo - da pokrene masovnu globalnu potkulturu sa obrisima životne filozofije, koja nažalost nije predugo potrajala.

Brejkdens, vrsta plesa koja još uvek postoji, predstavljao je alternativu fizičkim obračunima bandi u američkim predgrađima. Umesto tuče, zavađeni klanovi i pojedinci nadmetali su se u brejkdensu.

U trenucima najveće popularnosti ovog filma, širom Jugoslavije u svakom gradskom parku, disko klubu, na svakoj školskoj igranci ili plaži mogli su se sresti klinci - "brejkeri", odeveni u šuškave trenerke koji izvode neka plesna čuda na rasprostretim kartonskim kutijama ili bilo kojoj drugoj glatkoj podlozi koja dozvoljava izvesnu dozu klizanja. Slično je bilo i na mnogim drugim mestima u svetu.

Brejkdens, naravno, nije nastao za potrebe ovog filma već kao pojava za sebe, u crnim predgrađima Njujorka, ali imao je zaraznu moć koju su filmski producenti primetili i na osnovu toga stvorili su pravi hit, koji je poharao bioskopske sale širom planete - za prvih deset dana prikazivanja zaradio je tada nezapamćenih 12 miliona dolara, mada je u produkciju uloženo neuporedivo manje.

Verovatno je i sama producentska kuća bila zatečena uspehom ovog filma. Nema tinejdžera ili tinejdžerke koji ga te 1984. nisu pogledali bar nekoliko puta. Ipak, bez obzira na veliki uspeh filma, nosioci glavnih uloga nisu napravili gotovo nikakvu filmsku karijeru nakon ovog naslova - potpuno neobjašnjivo - ako ne računamo Ice T.-ja kome je to bio prvi nastup na filmu, u potpuno sporednoj ulozi MC-ja koji nešto repuje na bini dok glavni likovi igraju.

"Breakin'"/"Breakdance" je pomalo atipičan filmski hit koji upadljivo nema obrasce holivudske produkcije, već je nastao "odozdo", iz naroda. Filmski ljudi su manje više preneli i dramatizovali situaciju na terenu.

Film govori o troje mladih ljudi - beloj džez plesačici Keli (Lusinda Diki/Lucinda Dickey), mladom Portorikancu sa nadimkom Ozon (Adolfo Kinones/Adolpho Quinones) i mladom crncu sa nadimkom Turbo (Majkl Čejmbers), koji formiraju plesni trio koji od ulične zabave i neke vrste uličnog statusnog simbola prerasta u nešto daleko veće, i u pogledu karijere, a i u emotivnom smislu između Keli i Ozona. Na taj način premošćuju se mnoge društvene i, mada ružno zvuči, neizbežno je spomenuti i to - rasne barijere, koje realno postoje i u današnjoj Americi. Na implicitan način, film pokazuje i to da se siromašni mladi ljudi daleko bolje zabavljaju i ujedno bore za život nego bogati, a sve troje glavnih junaka su uočljivo siromašni, od toga kako se odevaju, kakav auto vozi najbogatija među njima - Keli, kakvi su im izgledi za školovanje i karijeru (pa tako ovaj film komotno može da bude svrstan i u tematsku celinu Poetika siromaštva). Naravno, ne treba zanemariti ni snagu muzike koja stoji u osnovi ovog filma - hip hop u početnoj fazi, ali i te kako snažan i ekspanzivan muzički idiom koji se do danas uselio u svaku lokalnu scenu sveta, a u ovom filmu je doživeo prvu ozbiljniju promociju.

Upravo zbog toga što nije plod producentskih i scenarističkih izmišljotina, nego izraz pojave koja je živela i disala na ulici, ovaj film je strahovito živ i pomalo subverzivan, a njegova priča se sama od sebe, spontano pripoveda i pokreće gledaočeve emocije. Ples nije promenio svet, ali životna energija utkana u njega promenila je živote glavnih junaka i pružila je pozitivan primer publici širom sveta. Pogledajte "Breakin", taj film i dalje sadrži dozu optimizma koji nije nimalo izlizan.

Bonus video: