ZAŠTO AMERIKANCI RADE OVO? - UTOPIA (UK, 2013.) ili UTOPIA (SAD, 2020.): Poređenje dve verzije iste serije

Reč "kultno" je u poslednjih nekoliko godina toliko ispošćena od značenja zbog prečeste upotrebe, a neretko i zloupotrebljena da će kompjuteri početi da se kvare svaki put kada neko otkuca tu reč. Ipak, ako se prisetimo izvornog značenja te reči: "kulturni sadržaj koji ne može baš svako da konzumira jer je preoštar, ali malobrojni posvećenici ga sektaški obožavaju", nameće se poređenje između kultne serije Utopia, proizvedene u Velikoj Britaniji 2013-14' i njenog ne-kultnog rimejka proizvedenog u SAD ove godine, čije prvo prikazivanje je upravo počelo - prva sezona od osam epizoda objavljena je 25. septembra na Amazon Prime platformi.

Najpre treba skrenuti pažnju na to da dodatno zbunjenje stvara treća TV serija sa istim imenom - australijska "Utopia", objavljena 2014. - komedija koja nema veze sa pričom Denisa Kelija. Denis Keli (Dennis Kelly) je autor britanske verzije TV serije, dok je kao autorka američke verzije potpisana Džilijan Flin (Gillian Flynn), poznata po scenarijima filmova Gone Girl i Sharp Objects. Denis Keli je uključen u njen kreativni tim i sarađivao je u pisanju američke serije, ali to je ipak značajno drugačije ispričana priča sa istim motivima i istim junacima, preseljenim u američku sredinu.

Teško je objasniti zašto uopšte neko u Americi pravi novu verziju britanskih TV serija, na istom jeziku. Jedno od mogućih objašnjenja je to da američku publiku malo nervira britanski akcenat, a neretko i ne razumeju dobar deo izgovorenog, naročito ako se u britanskom proizvodu služe uličnim govorom ili nekom drugom nestandardnom verzijom engleskog. Ipak, reklo bi se da američki autori veruju da mogu to "malo bolje" da urade od svojih britanskih kolega, jer imaju veće budžete na raspolaganju. Svejedno, budžet nije garancija uspeha. Za sve vreme praćenja mode američkih rimejkova (ta ulica je jednosmerna, nikada se nije desilo da Britanci snime rimejk američke serije), zabeležio sam samo jedan naslov koji je zaista značajno bolji u svojoj američkoj verziji - TV seriju "Shameless". Sve ostalo je u rasponu od nepotrebnog do groznog.

Na toj skali, američka verzija serije Utopia spada u kategoriju "NGNT" ("not great, not terrible" - ni sjajno, ni grozno), dakle, nepotrebno. Izbor glumaca je potpuno u redu - samo jedna "velika zvezda" - Džon Kjuzak, naspram nijedne, čak ni lokalne glumačke zvezde u britanskom originalu (ali je ta skupina tadašnjih relativnih anonimusa blago rečeno objasnila šta znači dobra gluma). Scenografija i kostimografija američke serije su takođe prihvatljivi.

Upadljivu razliku stvara direktor fotografije britanske verzije, Ule Brat Birkeland (Ole Bratt Birkeland), čija filmska fotografija u ovoj seriji je remek delo koje zaslužuje da kadrovi budu uramljeni i izloženi u muzejima savremene umetnosti. I najzad, dolazimo do ključne razlike: scenario. Britanski scenario je oštar, neposredan, bez dileme preterano brutalan i teško svarljiv za opšti ukus, bolestan na primamljiv način, dubiozno paranoičan i crnohumoran u direktnoj vezi sa crnim humorom Denija Bojla i Gaja Ričija. Američka verzija je razblažena, prilagođena opštem ukusu, razvodnjena i sa daleko pojednostavljenijim pripovedanjem. Već u prvoj epizodi američke verzije, pripovedač objašnjava suštinu stripa Utopija, što u britanskoj verziji gledalac mora da složi kao mozaik iz mnogobrojnih fragmenata rasutih u nizu epizoda, dok razrogačenih očiju prati nikada luđu radnju.

Surovost, naravno nije neki naročiti kvalitet - pisac ovog prikaza je tek iz trećeg pokušaja uspeo da nastavi da gleda britanski original kada se pojavio 2013, upravo zbog nepodnošljive, hladnokrvne brutalnosti. U međuvremenu je lestvica brutalnosti koju je britanska Utopia postavila vrlo visoko u nekoliko navrata nadmašena, pa taj element scenarija verovatno više nema moć da šokira. Ipak, kada se ovakvoj priči namerno oduzme taj nivo brutalnosti, što je učinjeno u američkoj verziji, gubi se i dobar deo uverljivosti. Snižen je i nivo paranoičnosti, sve je u američkoj priči lepo poređano i prilagođeno logici prosečnog gledaoca, što naravno znači širu ciljnu grupu koja može da prati seriju, ali i daleko nižu umetničku vrednost proizvoda.

Na kraju krajeva, američka Utopia ipak ne vređa inteligenciju gledaoca, pa ako niste gledali original, možete slobodno najpre odgledati američku priču, čiji scenario se dosta razlikuje, mada je suština priče ista. Zatim, ako imate dovoljno snažan stomak, možete preći na britansku verziju.

Bonus video: