INTI - ČILEANSKI BENKSI ILI RENESANSNI SLIKAR ZALUTAO U NAŠE VREME?

Inti je redak primer uličnog umetnika koji se opredelio za figuralnu fantastiku sa mnoštvom alegorija, koje ga upravo čine najbližim estetici renesansnih i srednjovekovnih slikara, baš kao i neverovatna količina i minucioznost detalja od kojih svaki nosi zagonetno značenje koje treba odgonetnuti. Njegove slike su tako ogromni rebusi koji zahtevaju obrazovanog posmatrača, ali i bez toga, većina uživa u njima i bez razumevanja poruke koja je uvek tu. Inti stvara neverovatnu količinu slika i skulptura velikih formata koje "seje" u gradovima širom sveta.

Objavljeno: 02.09.2020. 12:59h 21:41h

Vladimir Markovic

Inti Kastro (Inti Castro, 1982), čileanski je umetnik poznat pod umetničkim imenom INTI (što znači "sunce" na jeziku Kvečua, jednom od jezika koji su govorili izvorni stanovnici Čilea pre dolaska španskih konkvistadora). Jedan je od najslavnijih uličnih umetnika Južne Amerike i umetnički je ambasador Čilea i svog kontinenta širom sveta.

Potekavši iz porodice posvećene likovnoj umetnosti i muzici, počeo je tagovanjem (tagovanje je u žargonu grafiti umetnika ostavljanje svog estetizovanog grafiti-potpisa ili logotipa) na ulicama svog rodnog grada Valparaiso već na uzrastu od 13 godina. Rad na ulicama pružio mu je slobodu da istražuje od najranijih dana svoje umetničke prakse. Ipak, iako su zidovi njegov prirodni medij, stekao je i zvanično umetničko obrazovanje na Akademiji likovnih umetnosti Vina del Mar. Tu je poprimio strogost i usredsređenost kao i tehniku profesionalnog slikara. Životna iskustva i njegova ulična praksa zaokružili su njegovo uobličenje.

Intijev mural u Lođu, Poljskafoto: Wikimedia

INTI je iz zemlje koja menja svoju percepciju sebe same. Njegova generacija odrasla je u državi koja je patila zbog brzog ekonomskog razvoja koji je proistekao od najekstremnijeg oblika neoliberalizma koji je implementirao Pinočeov režim. Pre diktature, kultura Čilea vrvila je avangardnim pokretima u mnogim oblastima stvaralaštva. Ovi pokreti bili su ugušeni i zbrisani; a mnogi od vodećih umetnika proterani su iz zemlje. Post-pinočeovska generacija ugleda se na kulturu koju su stvarali njihovi roditelji pre diktature i tokom njenog trajanja (1973-90) i prepoznaje prošlost koja je bila skrivena tokom diktature.

Intjev mural u Oslu, Norveškafoto: Wikimedia

Čile ima dugu istoriju slikarstva na ulicama, koje je postojalo mnogo pre grafiti i hip hop kulture osamdesetih. Pioniri su bili muralske brigade poput Brigada Ramona Parra (ili BRP) koja je bila dovođena u vezu sa komunističkom partijom kasnih šezdesetih, koja je slikala političke murale kao podršku kandidature Narodne Unije i predsedničkog mandata Salvadora Aljendea pre vojnog udara 1973.

Tokom Pinočeove diktature svi njihovi murali su izbrisani. Oni su otkrili ulicu kao snažni moderni medijkoji je imao masivni uticaj. Muralske brigade govorile bi: “Zidovi su sirotinjske novine”.

Intijev mural u Mulozu, Francuska foto: Wikimedia

Kada se Čile oslobodio diktature 1990. grafiti umetnost eksplodirala je širom zemlje. INTI je bio deo ovog pokreta. Čileanska gradska umetnost je neobični spoj anarhističkih, antisistemskih uticaja koji dolaze od grafita sa društveno angažovanim impulsima koji su nastali pod uticajem čileanske škole murala. Sadašnja čileanska ulična umetnost je kombinacija i fuzija ovih možda protivrečnih impulsa. Njegova generacija videla je političke murale Brigade kako iznova nastaju krajem osamdesetih i početkom devedesetih.

Intijev mural u Grenoblu, Francuskafoto: Printscreen

Oni su instinktivno znali da je ulica bila mesto da se saopšte poruke bez cenzure i kontrole. Oni su razumeli načine kako ulična umetnost kreira dijalog sa prolaznikom. Najvažniji element koji je INTI naučio, ipak, bila je ideja odgovornosti za ono što izlažete na ulici u smislu sadržaja i razmišljanje o ulici kao mediju koji omogućava veliki uticaj onoga što imate da kažete. INTI i njegovi saradnici razumeli su da je zid mesto na kom čovek može da denuncira stvari ali i da podeli snove zajednice.