SAPUTNIK: RUSKI ODGOVOR NA "ALIEN" sa (ne)očekivanom filozofskom dubinom

Originalno ime filma: Спутник

Godina proizvodnje: 2020

Zemlja proizvodnje: Rusija

Režiser: Jegor Abramenko

Uloge: Oksana Akinjšina, Fjodor Bondarčuk, Pjotr Fjodorov

Žanr: Naučna fantastika, horor

Na nedavno završenom Fantastic Zagreb Film Festivalu (9.-15.7.) najveću pažnju publike i kritičara privukao je ruski horor-fiction film Saputnik (Спутник) režisera Jegora Abramenka, koga znamo po ne naročito uspelom filmu Sila privlačnosti).

Ruska Sci-Fi produkcija poslednjih nekoliko godina doživljava primetni napredak u svakom pogledu. Mada se za sada još uvek kreće u tematskom krugu poznatih holivudskih hitova i daje mahom ruske "odgovore" na holivudske sci-fi blokbastere (Gravity-Saljut 7, Underworld-Noćna straža, Battle: Los Angeles-Sila privlačnosti, Inception-Koma...) pa u tom smislu ni Saputnik nije izuzetak, jer se njegov siže u izvesnoj meri oslanja na - najlakše prepoznatljive reference - "Alien" Ridlija Skota i "Apolo 18" Gonzala Lopez Galjega, ali i TV serije "Extant", "X-Files", "Černobil" i nešto diskretnije, "Isterivač đavola" Vilijema Fridkina. Ipak, ovaj film nudi daleko više od epigonskog pristupa već dobro poznatim temama žanra - i upravo sve ono po čemu odstupa od zadatih obrazaca uliva nadu da će ruska naučna fantastika u dogledno vreme prekinuti pupčanu vrpcu sa Holivudom i početi da proizvodi potpuno originalna ostvarenja. .

Rusi o putovanju u kosmos znaju mnogo i to iz prve ruke, pa tako i njihovi filmski autori imaju na raspolaganju kao konsultante brojne pionire sovjetske i ruske kosmonautike, pilote, naučnike, psihijatre... Upravo zato, svaki sekund "svemirskog" prologa ovog filma deluje potpuno uverljivo i živo, gotovo da možemo i da osetimo taj karakteristični "metalni" miris kosmosa o kom su govorili svi putnici u svemir do sada.

Dešavanje filma smešteno je u kratkotrajnu četrnaestomesečnu eru vladavine Jurija Andropova, 1983. godinu. Sovjetski svemirski brod Orbita 4, sa dvojicom kosmonauta, sprema se za povratak na Zemlju. Na ulasku u deo Zemljinog omotača koji se nekada zvao podnebesje a danas se zove stratosfera, kosmonauti doživljavaju neočekivano iskušenje.

Nakon prizemljenja, jedan od dvojice članova posade, Kiril Averčenko, nađen je mrtav pod neobjašnjenim okolnostima, sa otvorenom frakturom lobanje. Drugi, Kostja Vešnjakov (Pjotr Fjodorov, koga znamo iz filma Staljingrad), preživeo je, ali više nije isti čovek.

Nakon toga, upoznajemo glavnu junakinju, psihijatricu Tatjanu Klimovu (Oksana Akinjšina, koju znamo po glavnoj ulozi u filmu Lukasa Modisona "Ljilja zauvek"). Karakterizacija njenog lika postavljena je vrlo pažljivo i precizno: ona je hrabra lekarka i naučnica koja ne preza od neuobičajenih metoda lečenja i bez straha ulazi u spor sa tromim i neefikasnim sovjetskim sistemom. Kao takva, privukla je pažnju pukovnika kosmonautskih jedinica, Semiradova (Fjodor Bondarčuk, sin klasičnog sovjetskog glumca Sergeja Bondarčuka, poznatiji po svojim producentskim i režiserskim ostvarenjima i jedan od tvoraca novog talasa ruskog naučnofantastičnog filma), koji je "dobrovoljno" regrutuje da postavi psihijatrijsku dijagnozu jednog neobičnog pacijenta - heroja Sovjetskog Saveza, majora Konstantina Vešnjakova, komonauta.

Prava drama počinje onda kada Semiradov konačno otvori karte i pokaže Klimovoj pravi razlog zašto ju je angažovao: u telu astronauta Veščenka nalazi se stvorenje nepoznatog porekla, koje povremeno izlazi iz njega i hrani se - ljudskim mozgovima. Klimova će briljantno zaključiti nakon svoje ekspertize da se čudovište ustvari napaja hormonom straha - kortizolom iz mozgova svojih žrtava.

Pravi dramski sukob nalazi se u sve otvorenijem suprotstavljanju Klimove da saučestvuje u nehumanim ciljevima posla zbog kog je angažovana, kojih postupno postaje svesna. Ona korak po korak uviđa da nije tu da bi pomogla nesrećnom čoveku da se oslobodi nezvanog gosta, već da odvoji kosmonauta od stvorenja koje treba da bude pretvoreno u oružje Hladnog rata.

Treba pre svega izdvojiti atmosferu ovog filma - teskobnu i potmulu čamotinju kazahstanske stepe, podvučenu prinudnim radom zatvorenika koji su zapravo tu iz mnogo jezivijih razloga. Filmska fotografija približava se najviše moguće koloritu "Stalkera" Tarkovskog, a uspela periodna scenografija zaista nas seli u estetiku labudove pesme sovjetskog modernizma. Na kraju krajeva, zašto bi baš svaki filmski vanzemaljac završio u Kaliforniji (ako je ovo biće uopšte vanzemaljac)?

U završnici ovog kvalitetnog ostvarenja shvatamo koliko se ono, ako je uopšte imalo dodirnih tačaka sa "Alienom", zapravo svetlosnim godinama udaljilo od svog "uzora". Dok "Alien" prikazuje primalnu, furioznu i ogoljenu borbu na život i smrt između dve suprotstavljene vrste, "Saputnik" u prvom redu postavlja moralna pitanja: šta je ispravno - bespogovorno služiti interesima države ili misliti o čovečanstvu i čovečnosti? Pojednostavljenije: da li je prioritet spasavati državu ili ljudski rod? Svako od troje glavnih junaka ima svoj odgovor na ta pitanja.

Ocena. 4/5

Bonus video: