KRISTOFER VOGLER - "PIŠČEVO PUTOVANJE": Vidim ti... filmskog junaka na kraju puta

Podosta je toga što se sa mnogo osnova i iz sijaset razloga može zameriti/spočitati filmu danas u celini. Recimo, nesuvislo i ničim izazvano olako odricanje od narativnog porekla i same suštine filma kao medija i umetničkog izraza. A film je, treba li na to uopšte podsećati, nastavak književnosti - čak je ranije bio i smatran književnošću koja pripoveda pomoću novih sredstava. Što, uostalom, dokazuje da se upravo na narativnom planu film i dalje oslanja na čuvene starostavne Dikensove postavke pripovedanja.

O narativnoj biti filma, kao i o morfologiji filmske priče, koja je, pak, u samom srcu spomenute suštine sedme umetnosti rečito i uz obilje argumenata, zanimljivih ilustracija, nadasve nadahnuto, a opet i pregledno, fokusirano i stručno govori i planetarno poznata i veoma referentna knjiga "Piščevo putovanje" Kristofera Voglera. Ta knjiga nedavno se premijerno pojavila i u prevodu na srpski jezik. Za prevod je zaslužna Jelena Kosanović Dorogi, a izdavač je Filmski centar Srbije.

"Piščevo putovanje – Mitska struktura za pisce" (kako glasi puni i zvanični naslov na našem jeziku), ili kako je mnogi scenaristi i dramaturzi koji se oslanjaju, pa i kunu u ono šta su naučili sa njenih stranica nazivaju – „scenaristička biblija“, predstavlja krajnje ambiciozan pokušaj (uz to i evidentno uspeo) da se ukazivanjem na mitološku suštinu filmske priče podsetimo na to da film naših dana zapravo dobrim delom baštini ono što smo svesno-podsvesno, na ličnom ili na nekom uopštenom kolektivnom nivou naučili i preuzeli iz mitologije po pitanju tretmana i doživljaja priče, što onda i savremenu filmsku priču čini osnovom podesnom za izgradnju nove mitologije savremenog kova.

Iako se polazni koncept isprva može učiniti varljivim i apstraktnim, Volger na stranicama ovog svog dela naglašeno komunikativno i pregledno izlaže svoj sistem tvorbe efektne filmske priče: Prapočetak "Piščevog putovanja" je, i to Volger ni ne nastoji da prikrije, čuvena i do dana današnjeg uticajna studija "Heroj sa hiljadu lica" Dzozefa Kembela, objavljena još 1949. godine. Tim Kembelovim revolucionarnim delom, što je dobro znana činjenica u filmskom svetu, poslužio se i veliki Džordž Lukas prilikom pisanja i stvaranja izvornog triptiha Star Wars, a Volger, tada savetnik za scenarija u Dizniju, Kembelove prevratničke, a opet i zdravorazumske zamisli i inovacije upotrebio je kao temelj za konstrukciju vlastitog sistema kreativnog pisanja za filmski medij, i to u vidu podužeg niza logički i asocijativno uvezanih kreativnih principa. Tako je i došao upravo do tog okvira gde je mitološki aparat postao kapija za pristup filmskom pripovedanju, jer filmska forma je najsvojstvenija ljudskom poimanju naracije .

Na kraju puta scenariste, dramaturge, filmske stvaraoce ove ili one fele ili naprosto zaljubljenike u film i ambicioznije filmofile očekuje iscrpan i nadahnjjući dramatuško-mitski aparat, zahvaljujući kojem je, između ostalog, lako spoznati čar filma u njegovom narativnom domenu čak i danas, kada samo okovani brzim saznanjima, kratkim rasponom pažnje, cinizmom i nekim sveopštim zamorom čak i kada je reč o uživanju u darovima i dalje izdašne popularne kuture, u okviru koje je filmska umetnost sastavni i najkomunikativniji deo.

Volger kreće od uvrežene pretpostavke (možda i aksioma) da je arhetipski junak (naravno, i junakinja) do dana današnjeg ostao nasušna potreba mnogih, a potom kreće u minuciozno, a neosporno pitko i dinamično putovanje kroz pomenutu mitsku strukturu filmske priče, etapu po etapu, uz podceline naslovljene: Mapiranje putovanja, Herojevo putovanje, Arhetipovi, Mentor: Mudar starac ili mudra starica, , Iskušenja, saveznici, neprijatelji, Uskrsnuće...

Kristofer Vogler je iskusan i očigledno verziran izučavalac filma u više mu pojavnih oblika i aspekata, te prirodno oseća istovremeno i autorski i filmoljubački poriv da polemiše sa samozadatom temom te svoje fascinacije i istraživanja; stoga ni ne čudi što na stranicama "Piščevog putovanja" naprosto nije moguće uočiti gotova rešenja, hitre savete, kao ni i vatrenu didaktičnost koja neretko „krasi“ i opterećuje štiva ovog tipa, štiva koja se sa puno razloga imaju smatrati i efektnim udžbenicima za one koji se nađu upravo na tom putu ispitivanja i učenja.

Bilo je važno pomenuti i Voglerov holivudski angažman (radio je na Kralju lavova, ali i na sasvim zaboravljenoj, skromnoj komedijici P.S. Tvoja mačka je mrtva! u režiji glumca Stiva Gatenberga), jer on "Piščevo putovanje" obogaćuje i jasnom dimenzijom fukcionalnosti i upotrebljivosti u konkretizovanim okolnostima. Tako dobijamo ilustrartivne i detaljistički pregledne primere pomenutih poduka i postavki u vidu analogija sa opaženim u konkretnim naslovima koji očitavaju baš tu arhetipsku mitološku strukturu priče filmskim putem i filmskim oruđima, i najrečitija ilustracija tu je ogled o Kameronovom "Titaniku" upravo u tom svetlu.

Ovim se stiže i do tačke zasluženih pohvala za ovo delo i na delu te upadljive višeznačnosti i ubedljive sveobuhvatnosti, a to su aspekti koji u nekom optimističnom vidu nužno treba da krase i knjige o filmu, principima nastanka filma i njegovom neprolaznom značaju, baš kao i same filmove u kojima je manje ili više lako uočiti odraze primenjenih mudrosti i poduka iz ovog značajnog Voglerovog dela i važnog izdanja za ovdašnji kulturni prostor.

Bonus video: