MISTERIJA U MUZEJU BAČKE PALANKE: Ukleta mesopotamska figura seje strah - demon iz filma Isterivač đavola

U nedavno otvorenom renoviranom Gradskom muzeju u Bačkoj Palanci, pored brojnih vrednih eksponata, može se videti i figurina za koju se veruje da predstavlja mesopotamskog demona Pazuzua, najpoznatijeg po mračnoj „ulozi“ u kultnom horor filmu Vilijama Fridkina „Isterivač đavola“ iz 1973. godine.

Nakon što je renoviran, Gradski muzej u Bačkoj Palanci ponovo je otvoren za posetioce. Ovaj muzej, osnovan 1983. godine, u arheološkim, paleontološkim, numizmatičkim, etnološkim i likovnim zbirkama, čuva 8.000 vrednih artefakata.

Među eksponatima muzeja se, pored ostalog, mogu videti zubi džinovske praistorijske ajkule megalodona iz Panonskog mora, neolitski žrtvenik, alanski mač, srednjovekovni novac, replike mumije, sarmatskog groba, građanske sobe, etno kuće, legat Željka Drljače i slike majstora iz galerije Muzeja.

Slikar Nebojša Anđelković nedavno je restaurirao niz slika i ikona, od kojih najstarije potiču iz 16. veka, a među kojima se ističe mirotočiva ikona Bogorodice sa Hristom.

„Najveću pažnju posetilaca izazivaju paganski idoli od kamena i kosti, fosili praistorijskih životinja, a svakako – figurina demona po imenu Pazuzu“, kaže u razgovoru za RTS Olja Nađ, direktorka Kulturnog centra Bačka Palanka, u čijem sastavu radi i Gradski muzej.Postojanje ove figurine u muzejskoj zbirci već je privuklo pažnju publike.

Naime, Pazuzu je jedna od ikoničnih figura popularne kulture 20. veka, asvoju popularnost stekao je zahvaljujući „ulozi“ u kultnom filmu „Isterivač đavola“ Vilijama Fridkina iz 1973. godine.

Ovo ostvarenje, nastalo po istoimenom bestseleru Vilijama Pitera Blatija, i danas se svrstava među najuspešnije horore svih vremena. Figura Pazuzua koja se pojavljuje u Fridkinovom filmu replika je bronzane statue iz 8. veka pre nove ere, koja se čuva u Luvru.

Demon u ovom obliku pojavio se zatim kao otelotvorenje zla u različitim filmskim i televizijskim formatima, sve do crtanog filma Simpsonovi.

Ali, otkud Pazuzu u Bačkoj Palanci?

Pazuzu je demon iz asirsko-vavilonske mitologije, sin boga zla Hanbija ibrat Humbabin, koga je ubio Gilgameš. Po mesopotamskom verovanju, Pazuzu je bio gospodar demonskih vetrova, odgovoran za oluje, suše, glad i najezde skakavaca. Da bi se ovo zlo božanstvo umilostivilo, posvećivani su mu hramovi i podnošene žrtve.

Lutajuća plemena i bizarne priče

Njegov lik je prepoznat i u nizu pronađenih figurica koje su se nosile i koristile kao talismani da bi se njima, po verovanju, terale rivalske mračne sile. I bačkopalanačka figurina Pazuzua je od ove vrste idola-talismana. Pretpostavlja se da su ga ovamo donela lutajuća plemena koja su u seobama naroda prolazila ovim krajevima.

Figura Pazuzua iz Bačke Palanke ne liči na onu iz Fridkinovog filma, ali je svejedno prate bizarne priče.

Naime, otkako je sredinom 19. veka ova figurina pronađena na prilazu Bačkoj Palanci, pletu se lokalne legende o njenom navodnom prokletstvu. Verovalo se da je povezana s nizom jezivih događaja koji su usledili nakon njenog otkrića.

„Prema priči, glavni arheolog koji ju je otkrio imao je nesreću da mu se nekih dva meseca po iskopavanju figurine obesi sin jedinac. Arheolog je nedugo potom poludeo od bola, u napadu histerije skočio kroz prozor i slomio vrat ostavši doživotno nepokretan“, prepričava Olja Nađ jednu od legendi koja prati figurinu bačkopalanačkog Pazuzua, koja je sada deo muzejske zbirke.

„U Gradski muzej Bačka Palanka ovaj Pazuzu je stigao kao poklon jer, s obzirom na njegovu reputaciju, niko nije hteo da ga kupi. Obećali smo da ćemo ga čuvati iza duplog stakla kako bi se sprečio direktan kontakt s njim. Preporučena bezbedna udaljenost od demona iznosi 1 metar. Nama nije doneo ništa loše“, dodaje uz osmeh Olja Nađ.

„Što se tiče posetilaca, imali smo slučajeva da vrlo burno reaguju i da prijavljuju kako se osećaju loše gledajući u ‘demona’. Jednom mladiću je čak pozlilo, a razabrao se tek kada smo ga odveli do mirotočive ikone, takođe delu muzejske postavke“.

Muzej Bačke Palanke nalazi se na Trgu bratstva i jedinstva 21, a za posetioce je otvoren radnim danom od 8 do 14 časova.

Bonus video: