DIMITRIJE VOJNOV O TV SERIJI PREŽIVETI BEOGRAD: Pobeda u senci

U Pinkovom subotnjem Death Slotu, od otprilike devet uveče, ali nikada baš tačno tada, proteklih trideset osam sedmica emitovana je serija Preživeti Beograd. Ovaj subotnji termin tradicionalno je veoma težak na Pinku zbog jake konkurencije drugih televizija i čak ni ono što je kod nas po pravilu najgledanije a to su srpske serije u njemu ne može da održi visoku gledanost. Samim tim, serije u tom terminu – a naročitu u svetlu sve veće konkurencije srpskog igranog programa – osuđene su na tešku borbu za opstanak, pa čak i za priznanje.

Preživeti Beograd je možda i najbolja od manje poznatih serija protekle sezone. Preživela je zaista nebrojene nevolje, od toga da u sred epizode program bude prekinut ne bi li bilo objavljeno vanredno stanje, pa sve do raznih drugih događaja koji su remetili emitovanje. Moguće je da će tek u reprizi, u nekim mirnijim okolnostima ova serija biti gledana na pravi način, kao televizija za normalne okolnosti i namenjena publici koja želi da vidi neki tipičniji televizijski sadržaj koji smo u međuvremenu zaboravili kako da pravimo.

Kroz format od 38 epizoda, po obimu Preživeti Beograd može biti smatrana sapunicom. Ipak, šouraner Đorđe Milosavljević, kao i glavni reditelj Đorđe Stanimirović od nje to nisu napravili. Ona je i vizualno, i glumački i na nivou priče postavljena kao dramska serija koja se ne dešava na artificijelnim studijskim setovima koji se vrte u krug, već u stvarnosti, i svoje velike melodramske zaplete i preokrete doživljava ozbiljno a ne kao jeftinu atrakciju za održavanje pažnje publike.

Za razliku od sapunica, u kojima postoji samo sadašnji trenutak, odnosno likovi po više puta dožive slične situacije a svaki put na njih reaguju kao da ih nikada nisu sreli, junaci ove serije imaju predistoriju, i kroz tok priče akumuliraju lično i zajedničko iskustvo.

Otud je šteta što peh koji nije zaobišao Preživeti Beograd podrazumeva i jedan par ekselans eksces iz sapunice a to je promena jedne od glavnih glumica, premda sada kada je serija završena, teško je reći koja je Ljudmila bila bolja.

U periodu kada se televizija kod nas raslojila na pokušaje Peak Tva mahom u formi nekakvog krimića ili barem derivata tog žanra, i svega ostalog manje ili više rađenog u formi sapunice, Preživeti Beograd je u osnovi porodična serija, žanr koji je ranije dominirao našom televizijom pa nam je dosadio. Ova serija nas je podsetila na to da je razlog za to bio u tome što taj žanr jako dugo kod nas nije zapravo rađen dobro.

Za početak, Preživeti Beograd govori o mladim ljudima i okosnicu priče čine tri devojke koje su došle iz unutrašnjosti na studije u Beogradu. Smeštanjem priče u ambijent fakulteta, i u okolnosti koje odavno zapravo nismo gledali u jednom melodramskom i blago humorističkom kontekstu, dobili smo seriju koja nam je iznova približila jednu naizgled mnogo puta viđenu temu koje zapravo odavno nema kod nas.

Odnos sela i grada, unutrašnjosti i metropole, dat je veoma taktično, između ostalog pokazujući da veći deo našeg naroda živi u krugu od sto kilometara od Beograda.

Ovde nema karikaturalnih seljaka iz mase ruralnih serija koje gledamo godinama.

Isto tako, veoma je važno da su likovi iz Crne Gore i Republike Srpske takođe prisutni dajući školovanju u Beogradu jednu pansrpsku dimenziju koje ono zapravo ima. Serija je veoma suptilno i sa ukusom pokazala i stav u pogledu protesta u Crnoj Gori oko Zakona o slobodi veroispovesti, i uprkos tome što je spolja gledano veoma pitoma i glavnotokovska, u svojoj dubokoj suštini je veoma hrabra i sa jasnim stavom.

Ako je neko u prikazu likova izvukao deblji kraj to su „rođeni Beograđani“ koji su prikazani kao sporadično veoma dekadentni i mnogo siromašniji bez ljudi koji dolaze iz srpskih zemalja i obogaćuju ovaj grad.

Okrenutost serije mladim likovima nije nužno dovela i do okrenutosti serije mladoj publici. Štaviše, Preživeti Beograd uspešno hvata pelcer kod starijih gledalaca koji razumeju sve arhetipske dileme ovih junaka iako se autori nisu ustezali da u punoj meri u dramaturgiju serije uključe i socijalne mreže od najopštijih kao što su Facebook i Instagram, do onih partikularnijih, kao što je Tinder.

Šouraner Đorđe Milosavljević je u rad na seriji posle njene prve čevrtine uključio mlađe kolege i u tom pogledu ova serija donosi čitav niz novih autorskih imena. Međutim, najveće bogatstvo ove serije jesu mladi glumci koji su u njoj dobili priliku da nastupe i dokažu se na prostoru od trideset osam epizoda, sa raznim zadacima, od komičnih do nekih manje veselih. Voleo bih da ova serija, slično Ekipi sa RTS bude svojevrsni početak jedne nove generacije naših glumaca jer su ovi mladi ljudi to zaista zaslužili.

U ratu gledanosti između teškog serijskog naoružanja sa RTS-a i asimetričnog otpora licencnih komedija i sapunica sa Prve, Preživeti Beograd je prošla nezasluženo ispod radara. Uveren sam međutim da će ova serija sjajno živeti u reprizama, i što je još važnije da će zauzeti svoje mesto u istoriji kao prvi veći angažman mnogim talentovanim mladim glumcima koje smo ovde po prvi put videli.

Bonus video: