NEPROCENJIVO OTKRIĆE: Dvor srpske kraljice Jelene Anžujske otkriven na dnu veštačkog jezera Gazivode

Tajna skrivena gotovo pola veka na dnu jezera Gazivode, koje je nastalo 1977, konačno je „isplivala“ na površinu. Međunarodni tim podvodnih arheologa i naučnika, posle višemesečne pripreme i pretrage, ispod površine ovog jezera na severu Kosova i Metohije pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago.

Svedočanstvo o tome kako je živela i vladala srpska vladarka proglašena sveticom, sadržaće delove igranog i dokumentarnog filma. Rasvetliće zašto je majka svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga. Trejler za film koji se poslednjih dana nalazi na Jutjubu samo golica maštu, ali i uverava da je u pitanju projekat visokog kvaliteta, vrhunske produkcije i sa ozbiljnom stručnom podrškom.

Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana ne bi uspela bez pomoći podvodnih arheologa iz Rusije.

– Neizmerno sam zahvalan entuzijastima koji dele našu strast prema takvim otkrićima, značajnim ne samo za Srbiju, jer spadaju u tragove svetske kulturne baštine – kaže Dušan Jovović. – Njih oko četrdeset došlo je kombijima iz Sankt Peterburga sa opremom vrednom dva i po miliona evra. Samo činjenica da su na „minus 100“, kada je najbolja vidiljovost pod vodom, danima ronili, govori o snazi i važnosti ovog poduhvata. Njihova lica, kada su izranjali, radosna i preneražena od onoga što su videli, nedvosmisleno svedoče o vrednosti ovih otkrića.

Iako je mladi umetnik uspeo da animira domaće i strane naučnike, da potroši sopstvenu ušteđevinu da bi iza sebe ostavio nešto vrednije od novca, projekat neće moći da bude nastavljen bez podrške države.

Ostaci škole za dame

Među podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala teritorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem… – objašnjava Jovović.

– U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu. Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku.

Ekipa

Nosioci projekta koji već mesecima pokušavaju da isprave nepravdu nad istorijom, osim dr Jovovića su istoričar dr Katarina Mitrović, direktor Muzeja SPC dr Vladimir Radovanović, srpski ronilački tim predvođen Božanom Ostojić, ali i teolozi, arheolozi, biofizički antropolozi. Uključeni su i Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine iz Trebinja, naučnici iz Austrije, Nemačke i Rusko društvo za podvodna istraživanja, a veliki doprinos dali su i potomci raseljenih Srba iz Ibarskog Kolašina, ekipa mladih sa Kosmeta „Ekstra družina“ i sestrinstvo manastira Gradac, zadužbine Jelene Anžujske.

Bonus video: