Ukleti pesnik Jaša Grobarov - snima se igrano-dokumentarni film o ovom značajnom srpskom pesniku

Ima ljudi koje krasi status gradske ikone. Ovo zvanje po pravilu se odnosi na ljude koji su u društvu bili omiljeni i popularni. Kada bi postojala neka hijerarhija ikoničnih Beograđana, pesnik Jaša Grobarov bi nesumnjivo bio u samom vrhu, a po broju urbanih legendi i anegdota koje su ga pratile verovatno neprikosnoven.

Rođen u Mostaru 1938. godine kao Miladin Kovačević, još kao sasvim mali ostao je bez majke, a tokom rata i bez oca. Prepušten sam sebi, nakon završene srednje škole, živeo je kao skitnica i lutalica, da bi ga pedesetih godina u Beograd doveo tada još uvek mladi i neafirmisani pisac i slikar Momo Kapor. Radeći svašta, između ostalog i kao grobar u Beogradu, počeo je da piše stihove. Ubrzo je otkrio Klub mladih pisaca, a zatim i Klub književnika u čijoj će kafani je postao dominantna figura tokom nekoliko decenija. Zahvaljujući jednom od najranijih stihova ''ja - kob, groba rob'' nastao je njegov pseudonim - Jakov Grobarov, pod kojim je ostao poznat i danas.

Brojne kolege književnici, isticali su veliki pesnički talenat i potencijal Jaše Grobarova, ali njegov karakter bio je takav da je oduvek bio i ostao, danas bi se reklo, andreground pesnik. Bio je veliki ''pajtos'' sa Momom Kaporom, Bogdanom Tirnanićem, Tomom Zdravkovićem, Zoranom Radmilovićem i drugim čuvenim beogradskim boemima. Poznat kao čovek koji je doslovno i isključivo radio samo ono što je želeo, nije mario za konvencionalnosti, stalan posao, stan i primanja. Kada su se Matija Bećković, Duško Radović, Brana Crnčević i Skender Kulenović angažovali da mu pronađu posao i ''završili'' sve kako bi Jaša postao urednik poezije u ''Prosveti'', jednoj od najvećih izdavačkih kuća u tadašnoj Jugoslaviji - Jaša već prvog dana nije došao na posao.

Uživao je i iskrene simpatije Ive Andrića, a anegdota vezana za nobelovca glasi ovako: njih dvojica su se jednog petka sreli kod Narodnog pozorišta. Andrić ga sa radošću obavesti da je upravo kod sekretarice u Udruženju književnika ostavio kovertu sa novcem koji bi trebalo da reši sve Jašine finansijske probleme. Nakon rastanka, Jaša ushićen odluči da u to ime počasti društvo u Klubu književnika i, kako to već biva, zakasni da kovertu preuzme u toku radnog vremena. Ni sam ne znajući o kolikoj sumi se radi, ali računajući da mora biti velika, Jaša je čekajući ponedeljak tokom čitavog vikenda šenlučio, čašćavao ''na crtu'', obećavao pozajmice, ''vraćao'' stare dugove... Došao je i ponedeljak, Jaša je došao po svoj novac - i u koverti otkrio svega dve hiljade tadašnjih dinara, priličan iznos, ali dovoljan da pokrije tek polovinu računa u kafani. Ivo Andrić je i inače ostao upamćen kao škrtica - uostalom, decenijama nakon njegove smrti u njegovom sefu otkriven je veliki iznos neutrošenog novca od Nobelove nagrade u belgijskim francima, u novčanicama koje su odavno povučene iz upotrebe... Razočaran, Jaša je samo slegao ramenima i kovertu predao upravniku kafane. Ostatak duga je dugo odlagan, a onda i oprošten... Jer ostavio je Jaša tamo i mnogo više.

Jakov Grobarov je, u više navrata, hapšen i pritvaran. Jednom prilikom je, naravno u kafani, uzviknuo stihove ''Av, av, av, samo neka nam je Tito zdrav'', provocirajući Miroslava Krležu i Oskara Daviča, pisce bliske tadašnjem režimu. U Padinskoj skeli, zbog sitnih incidenata i politički nepodobnih komentara, bio je redovan gost, a lično je odlazak u zatvor smatrao odmorom. ''Odležao'' je čak i mesec dana u Parizu, gde je tokom svoje slikarske epizode na Monmartru, jednom prilikom, pritisnut većom količinom ispijenog piva, odlučio da se ''olakša'' po ''Večnom plamenu'' ispod Trijumfalne kapije. Samo zahvaljujući intervenciji na najvišem nivou izbegnut je međunarodni skandal.

U Parizu se Jaša Grobarov družio i pijančio i sa mnogim svetski poznatim umetnicima - Salvadorom Dalijem, Žan-Polom Belmondom, Gabrijelom Garsija Markesom... Putovao je po celoj Evropi, ali su ga evropska ''kultura'' i pravila ponašanja uvek vraćali u Beograd. U Beogradu je, među brojnom kafanskom ekipom, posebno voleo da popije piće sa Danilom Kišom i Brankom Miljkovićem.

Jakov Grobarov

ODRIČEM SE

ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI ODRIČEM SE NAUKE O LEPOME BOLU STIHOVA U KRVI BOLOVA U MESU ODRIČEM SE SVEGA ŠTO NAUČIH S MUKOM SVOJIH PRVIH REČI KAZANIH U PRAZNO I BOGATSTVA BEDE KAD ULAZIM U TRAVU ODRIČEM SE TRAGA KROZ VELIKU ZEMLJU PROLAZEĆ NE POZNAJEM VIŠE BOLEST ŠTO ME SNAĐE U TEŠKOME SNU NA POČETKU SNAGE ISTROŠEN ODLAZIM ZAVRŠEN JE PUT I SVE NA NJEMU IZLAZI KROZ PORE ODRIČEM SE DAHA I IZVORA HLADNOG GDE SE NAPIH LJUBAVI ŠTO PROĐE

POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI ULAZIM U ZIDINE MOJE NEMOĆI JA POSLEDNJI GROBAR SVOJIH DANA STIH ISPISAN PRE POSTANKA SVETA BORAC PROTIV SEBE ISTRAJAN I JAK MADA SAM UVEK ZNAO DA BROJIM OTKUCAJE NEPOSTOJEĆEG LUDILA OD REČI DO REČI PUTUJEM PRAVAC JE VELIKI GREH PRAVCA SE ODRIČEM OSTAJEM SAM POD VELIKU SE UVLAČEĆ STENU DA LEČIM VAZDUH IZA SEBE NAJLEPŠU ISTORIJU OD SVIH ISTORIJU MOJE BOLESTI

U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM SVOJIM NEMIROM DA IZMIRIM SVET PRUŽAM PRVI SIGURAN KORAK OVA JE ZEMLJA VLAŽNA OVO JE JUTRO ČISTO NEDOVRŠEN TRENUTAK SE PONAVLJA IZ ZABORAVLJENOG KAMENA PROBIJA PLAMEN OSVETLJAVAJUĆI PUT NEVIDLJIV JE HODOČASNIKOV CILJ ZATO OSTAJEM TU U PRISUSTVU BILJA JA HODOČASNIK GREHOVA RAZNIH PUN ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM

Bonus video: