Godina dana od požara u katedrali Notr Dam

Žan-Didije Merc stoji pored palete sa kamenim blokovima, koja je obmotana u plastičnu foliju. Na nekim od blokova vidljivi su tamni tragovi olova. Radi se o zidovima katedrale Notr Dam koji su se urušili nakon razornog požara u aprilu 2019.

15. aprila 2019. čitav svet je uživo pratio kako požar uništava zaštitni znak Pariza. Vatrogasci su se danima borili protiv vatrene stihije, a francuski predsednik Emanuel Makron je putem medija smirivao građane: “Obnovićemo katedralu i biće još lepša. I ja želim da se to dogodi u sledećih pet godina”.

Od tada arhitekti, inženjeri, arheolozi, istoričari umetnosti i geolozi punom parom rade na analizama stanja katedrale posvećene Bogorodici Mariji, koja na ostrvcetu usred grada stoji već osam i po vekova.

Još se ne zna koliko je katedrala oštećena

Geolog Žan-Didije Merc i njegov tim iz Istraživačke laboratorije istorijskih spomenika (LRMH) već godinu dana rade na pripremi obnove katedrale. U tu svrhu su deo blokova iz katedrale preneli u svoju laboratoriju udaljenu pedesetak kilometara od Pariza. Sada bi LRMH trebalo da da odgovore na pitanja o stanju katedrale.

Glavno pitanje je u kojoj meri kameni blokovi iz urušenih zidova mogu ponovo da se upotrebe. Kamenolomi iz kojih su oni vađeni više ne postoje. “Pokušavamo da pronađemo nove, identične materijale. Osim toga moramo da saznamo u kakvom su stanju kameni blokovi koji se još nalaze u katedrali i kako su podneli visoke temperature tokom požara”, objašnjava Merc. Slično je i sa malterom.

Stručnjaci iz LRMH deluju po čitavoj Francuskoj i pružaju tehničku podršku pri obnovi i održavanju istorijskih spomenika. Ovde deluje čitav niz stručnjaka za različite materijale: kamen, drvo, beton, metal ili tkanina. Od kobnog požara pre godinu dana, čitav Mercov tim se bavi isključivo katedralom. Ali konkretnih rezultata i preporuka još uvek nema. “Nažalost”, kaže Merc.

O kakvom poduhvatu se radi, svedoči preko 800 paleta, koliko ih se u međuvremenu nakupilo na trgu ispred katedrale. Ni jedan kamen tako važne građevine ne sme da završi na otpadu. Sve se arhivira, analizira i čuva. Merc kaže da se otkrivaju detalji koji bacaju novo svetlo na arhitektonsku prošlost te poznate građevine. Jer nisu svi zahvati zabeleženi u crkvenim knjigama. Ali rad LRMH se ne odnosi samo na prošlost, već pre svega na budućnost.

Olovni problem

Najveće muke pri čišćenju kamenih blokova stručnjacima zadaje olovo koje se rastopilo u požaru. Samo u krovu je bilo preko 200 tona tog metala.

Centralni toranj bio je težak 250 tona. Još dok je bukteo požar iz katedrale je izneseno sve što je moglo da se iznese. Nekoliko dana kasnije izvađeni su i prozori. Od tada su na njihovom mestu ogromne čađave rupe.

Klodin Loazel, hemičarka u LRMH zadužena za vitraže, kaže da su oslikani prozori u dobrom stanju. “Vatrogasci su dobro obavili svoj posao i izbegli su termo šokove koji su mogli da unište stakla”, objašnjava Loazel i dodaje da su ona i njene kolege bili veoma srećni kada su videli da su prozori ostali relativno netaknuti.

Korona usporila radove

Prozori su preživeli, ali šta je sa zidovima? Često se šire vesti da katedrali preti urušavanje. Najveći problem predstavlja metalna skela koja je još pre požara postavljena zbog obnove centralnog tornja. Od visokih temperatura skela se delimično rastopila. Njeno uklanjanje zahteva i dodatno učvršćenje kontrafora, spoljnih podupirača.

U početku je dugotrajno loše vreme sprečavalo nastavak radova, a sada je radove potpuno zaustavila kriza zbog širenja korona-virusa. Makronov plan da se katedrala obnovi u roku od pet godina je već sada utopija. Arhitektonski konkurs za obnovu će biti raspisan tek u junu, ako korona i tada ne pomrsi račune.

Do sada se već javilo nekoliko arhitekata sa prilično neuobičajenim idejama, poput bazena ili vrtova na vrhu katedrale.

“Mislim da ne treba brinuti oko toga da će na vrhu katedrale biti sagrađen bazen. Mislim da će obnova Notr Dama proteći u duhu poštovanja istorije i važnosti ove građevine”, smatra Alin Manja, direktorka LRMH.

Obnova bi trebalo da počne 2021. godine, ali kada tačno, trenutno niko ne može da kaže sa sigurnošću. U svakom slučaju milijarda evra za obnovu je spremna.

Bonus video:

espreso.co.rs/dw.com