Spasti Lenjingrad: izvanredna akcija sa nedorečenom dramom

Ime filma: Spasti Lenjingrad (Спасти Ленинград)

Zemlja proizvodnje: Rusija

Žanr: Ratni, drama, akcioni

Godina proizvodnje: 2019

Režiser: Aleksej Kozlov

Uloge: Marija Meljnikova, Aleksej Mironov - Udalov, Anastasija Meljnikova, Gela Meski, Valerij Degtjar, Pavel Družinjin

Moramo se zapitati zašto tokom protekle decenije i sada, već do kolena duboko u 21. veku prisustvujemo značajnoj produkciji ratnih filmova sa tematikom iz 2. svetskog rata, bez naznaka jenjavanja. Poslednji metak tog svetskog okršaja ispaljen je pre 75 godina, prava retkost je sresti bilo kog učesnika među živima, a svako malo na repertoaru bioskopa pojavi se novi ratni film. Deo odgovora leži u Orvelovoj rečenici iz romana "1984" - ko kontroliše prošlost, kontroliše i sadašnjost. Iako je Orvel daleke 1948 opisao kompjuterski program koji danas zovemo Photoshop, daleko efektnija propagandna aktivnost od preuređivanja fotografija je snimanje igranih filmova.

Sovjetski Savez i Rusija sa razlogom imaju značajnu produkciju ratnih filmova. Najveći deo tereta 2. svetskog rata, strahovite žrtve i konačnu pobedu nad Hitlerovom Nemačkom u tom ratu izneo je ruski narod gotovo sam - ako izuzmemo Jevreje koji su postradali kao civili, od naroda koji su se borili protiv Hitlera, neuporedivo najveće žrtve u svakom pogledu podneo je ruski narod, i - od svih nemačkih vojnika stradalih u 2. svetskom ratu, 72% je poginulo u sukobima sa Crvenom armijom.

Jedna od najjezivijih istorijskih priča koje je čovečanstvo ikada doživelo je priča o opsadi Lenjingrada, osamsto sedamdeset dva dana tokom kojih je više od milion stanovnika grada stradalo od gladi ili bombardovanja. Ne postoji igrani film koji bi mogao da obuhvati sve grozote koje su podneli stanovnici i branioci Lenjingrada od 8. septembra 1941 do 27. januara 1944. Više od 400 hiljada civila stradalo je tokom pokušaja evakuacije preko jezera Ladoga, tokom svesne i namerne akcije ubijanja civila koju su sprovodili okupatori. Film "Spasti Lenjingrad" bavi se prvim pokušajem evakuacije civila - mahom žena i dece - plovidbom barže broj 752 koja se dogodila 17. septembra 1941. U istoriji je zabeleženo da je na barži (velikom teretnom plovilu zatvorenog tipa bez sopstvenog pogona, koju vuče drugo plovilo) bilo više od hiljadu putnika, a nakon napada nemačkih aviona barža je potopljena i oko 460 ljudi je stradalo.

Film "Spasti Lenjingrad" počinje intervjuom žene prema kojoj je nastao lik glavne junakinje filma, Nastje, snimljen nekoliko decenija nakon 2. svetskog rata za televiziju. Kao da to već po sebi nije dovoljno razbilo čaroliju filma i odvuklo ga sasvim u domen dokumentarističke non-fikcije, taj isti intervju preseca filmsko pripovedanje još jednom na sredini filma.

Sa budžetom od skromnih 3.5 miliona dolara (uporediti sa po 100 miliona dolara budžeta koliko su na raspolaganju imala dva zapadna ratna filma - 1917 i Dunkirk), režiser Aleksej Kozlov uspeo je da stvori vizuelno dopadljivo ostvarenje sa mnoštvom efektnih masovnih scena. Izdvajaju se akcione scene borbe na frontu, snimljene veoma naturalistički i uzbudljivo, gde je tehnička nadmoć nemačke vojske sa početka rata plastično dočarana masovnim stradanjima slabije naoružanih crvenoarmejaca koji ginu čineći čuda od junaštva. Iako je nezapamćena hrabrost sovjetskih vojnika u odbrani zemlje ostala zabeležena kod svih istoričara, ne možemo se oteti utisku da je autor malo preterao kada mladi Kostja (Aleksej Mironov - Udalov) nadmaši i svog imenjaka Kostu (Bata Živojinović) iz Bulajićevog "Velikog transporta", i iz obične pešadijske puške repetirke obori čak dva aviona. Oba slovenska nadčoveka, Kostja kao i Kosta, obaraju isti nemački avion, Junkers Ju 87 - Štuka, koji jeste jedan od najsporijih aviona 2. svetskog rata (200-300 km/h), pa postoji izvesna, veoma mršava verovatnoća da metak iz puške pogodi neki vitalni deo letilice u niskom letu ili pilota. Ipak, ako se to desi dva puta u toku jednog (filmskog) dana, to već značajno snižava uverljivost scenarija.

Gluma je očekivano ubedljiva i živa, a za njom nimalo ne zaostaju ni ostali važni elementi filmske umetnosti: scenografija, kostimografija, filmska fotografija i montaža. Sve to je daleko nadmašilo vrednost budžeta kojim je film raspolagao. Jedino scenario, iako je u glavnim crtama verodostojno preneo sve najvažnije motive ovog istorijskog događaja, nema dovoljno dramske suptilnosti, pa je Nastjina i Kostjina ljubav dočarana prilično uopšteno, kao da je autor sledio obrasce muško-ženskih odnosa iz sovjetskih ili jugoslovenskih ratnih filmova, a dramski sukob između Kostje i agenta NKVD-a, Petručika, koji je glavni negativac, nije sasvim jasan ni logičan. Na trenutke pomišljamo da Petručik proganja Nastju jer je njen otac disident, a upravo kada pomislimo da agent možda ima i neke niže porive spram glavne junakinje, bez ikakve motivacije pojavljuje se druga lepa žena sa kojom agent stupa u strasnu vezu.

Kraj filma je donekle nedorečen i zasniva se na ne sasvim logičnom razrešenju dramskog sukoba između agenta Petručika i mladih ljubavnika Nastje i Kostje. Nakon svih podlosti, agent će se rastati sa dvoma mladih kao da se ništa nije desilo, uz zagrljaj, odustavši od daljeg gonjenja. To je neka vrsta hepienda na ruski način, iako umesto "...i živeli su srećno još dugo godina nakon toga" vidimo samo kako svi odlaze u nove ratne užase.

Opšti utisak koji ostavlja film Spasti Lenjingrad je prilično neujednačen - sjajne i do sada neviđene akcione sekvence smenjuju se sa krutim dramaturškim rešenjima. U svakom slučaju, vredan je gledanja i može se reći da je ruska kinematografija dala solidan odgovor na Nolanov "Dunkirk".

Ocena: 3/5

Bonus video: