izložba
DNEVNIK O MAMI: dva sina, umetnički fotografi, slikali su majku dok se borila sa teškom bolešću
Ovo je priča o svakodnevnoj borbi i poslednjim trenucima. O ljubavi i želji za životom. Biti prisutan, biti tu.
STEFAN ĐORĐEVIĆ l BOŠKO ĐORĐEVIĆ DNEVNIK O MAMI 20. 2 – 26. 3. 2020. Galerija ARTGET, Trg republike 5/I
Dnevnik o mami je priča o Negrici Neci Đorđević, ispričana fotografijama njenih sinova, Stefana i Boška. Godine 2017. Neci je po drugi put ustanovljen kancer, od kojeg se samostalno izlečila petanest godina ranije, koristeći alternativne metode lečenja. Ostaje pri odluci da se leči sama, i seli se u mali dom na jezeru u potrazi za isceljenjem. Ovo je priča o svakodnevnoj borbi i poslednjim trenucima. O ljubavi i želji za životom. Biti prisutan, biti tu.
ŽIVETI ZAUVEK
Na jednoj fotografiji žena leži na krevetu, vide se ćebad i zgužvani čaršavi i jastuci, objektiv onoga koji je fotografiše je iznad nje. Ta žena ne gleda u objektiv, niti u onoga koji je fotografiše, već mirno gleda u nešto iza tog objektiva, sa strane, u zid, u plafon, ili još dalje. Ne znam gde ta žena gleda, ne mogu to ni da znam, niti mogu da kažem da poznajem tu ženu. Znam njeno ime, zove se Negrica Đorđević, znam još nešto o njoj, ali ne mnogo, ispričao mi je, a nešto malo o njoj i napisao, njen sin Stefan, on je to tada i fotografisao. Ne znam mnogo o Stefanu, ne znam mnogo ni o Bošku, ne poznajem ih dobro, mogu i to da kažem. Bolje sad poznajem tu ženu koju su fotografisali, njihovu majku, nego njih dvojicu, tako sad mislim. I to sada mogu da kažem. Upoznao sam je gledajući njihove fotografije. Pratili su je iz dana u dan, fotografisali su je, zajedno su proživeli taj jedan deo njenog života, i jedan deo njihovog života. Oni su radili svoje, ona je živela svoje. Sve su podelili i sve je to na njihovim fotografijama. Negrica je zajedno sa Stefanom i Boškom radila i učestvovala u fotografisanju. Poznajem je sada onoliko koliko to mogu da kažem i koliko mislim da je poznajem, zahvaljujući njima dvojici. Na jednoj fotografiji koja se ponavlja, to je Boškov rad, lice te žene se razliva u vodi, i istovremeno, voda se razliva po njenom licu. I njeno mirno lice poprima vodeni izraz, to je lice koje se razvodnjava. A onda ta voda poprima izraz tog ženskog lica, i tu ženu kao da možeš videti u vodi. Ako je možeš videti u vodi, onda je možeš videti bilo gde, pomislio sam. Taj njen miran izraz lica sam dobro upamtio, urezao mi se. Gledao sam danima sve ove fotografije i setio sam se Ludviga Vitgenštajna u jednom momentu, u svojim dnevnicima je zabeležio: „Istina je: Čovek je mikrokosmos: Ja sam moj svet.“ Te rečenice sam se setio, to sam video gledajući danima sve ove fotografije, gledajući ovu divnu ženu Negricu, i pomislio: ova žena je dala ovoj dvojici da je fotografišu i sve vreme na fotografijama miran izraz ove divne žene to govori: „Evo me: To sam.“
Srđan Valjarević
Negrica Neca Đorđević rođena je 28.12.1962. u Šljivoviku, malom selu u južnoj Srbiji. Detinjstvo provodi u staroj porodičnoj kući, zajedno sa devetoro članova domaćinstva. Nakon osnovne škole, seli se za Bor gde završava srednju školu, i gde, nakon napuštanja studija u Kragujevcu, provodi ostatak svog radnog i životnog veka. Vanredno upisuje višu školu, radi kao kafe-kuvarica, knjigovođa, radnica u ćevabdžinici, a potom kao nastavnik informatike. U Boru se zaljubljuje u Jovicu, ljubav svog života. Dobijaju dva sina. Godine 2002. je prvi put obolela od karcinoma grlića materice. Odlučuje da se leči samostalno, alternativnim metodama. Uspeva da se izleči. Petnaest godina kasnije, kancer se vraća. Ostaje pri odluci da se leči sama.
Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Nakon što se zbog studija seli u Beograd, njegovo dotadašnje glavno interesovanje, skejtbording, biva zamenjeno filmom i fotografijom. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i trenutno radi kao nezavisni reditelj i snimatelj na filmu i ostalim medijima. Režirao je kratki igrani film Poslednja slika o ocu, koji je nagrađivan na mnogim filmskim festivalima: Lokarno, Sarajevo, Zagreb, Beograd… Član je internacionalne asocijacije dokumentarnih fotografa, Zero Photos. www.stefandjordjevic.com
Boško Đorđević je rođen 1988. godine u Boru, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirao je na Katedri za engleski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nišu, i na Katedri kamere Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Bavi se fotografijom i filmom. www.boskodjordjevic.com
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!