HANDKEOV STRAŠAN SAVET POLITIČARIMA! Mnogi će ga ZAMRZETI zbog ovoga

"Svi političari bi trebalo da se povuku. Tri nedelje u manastirima u Fruškoj gori bi bilo dovoljno. Neka se malo sklone. Svakog jutra i večeri gledamo samo lica tih glupana. Ionako liče jedan na drugog, imaju isti glas, isto lice...", rekao je, između ostalog, austrijski pisac i nobelovac Peter Handke u ekskluzivnom intervjuu koji je dao Nedi Vlačić Lazović u svojoj kući u Švilu kraj Pariza, a koji je emitovan na RTS.

Govorio je o svom prvom romanu "Stršljenovi" koji je napisao kada je imao 24 godine, ali i o drugim romanima koje imaju veze sa Jugoslavijom, kao i o likovima iz romana i samom pisanju. Kroz razgovor o knjigama, provuklo se i koje sećanje na detinjstvo, povratak u Austriju 1948. godine iz Berlina, ali i ranu mladost i odluku da uzme pravoslavnu veru.

- Ja sam hrišćanin. Lik Isusa predstavlja prag čovečanstva. Tada smo bili na pragu da uđemo u tajnu - rekao je slavni nobelovac.

Govoreći o tome da su svi njegovi junaci usamljeni, tačnije da je to "samoća, ne usamljenost", Handke se osvrnuo i na političare.

- U mnogo boljem smo društvu kada smo sami nego kad smo sa drugima. Svi političari bi trebalo da se povuku. Ne moraju u manastir, već negde gde mogu da igraju šah, da budu sami sa sobom. Svi ti politikanti su uvek okruženi ljudima. Tri nedelje u manastiru na Fruškoj gori bi bilo dovoljno. Neka se malo sklone - rekao je Handke.

Sin Nemca i Slovenke, Peter Handke rođen je usred Drugog svetskog rata, 1942. u Grifenu u Austriji. Školovao se u Tanzenbergu i Klagenfurtu, u Gracu studirao prava a u književni svet uleteo poput meteora. Sa dvadeset četiri godine objavio je prvi roman, „Stršljeni”, napisao komade „Psovanje publike” i „Kaspar”. Sa trideset godina iza sebe ima romane „Golmanov strah od penala”, „Kratko pismo za dugo rastajanje” i „Užas praznine”, nekoliko velikih drama i zbirki poezije kao i tri filma – opus koji mu je već tada donosi status jednog od najboljih i najsamosvojnijih evropskih autora!

Krajem osamdesetih bio je jedan od retkih evropskih intelektualaca koji je ustao protiv razbijanja Jugoslavije. O Jugoslaviji i o Srbiji napisao je putopisne eseje, uključujući i „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju”.

Jugoslovenskim temama bavio se, između ostalih, i u delima „Ponavljanje”, „Moja godina u Ničijoj uvali”, „Pitajući u suzama” o bombardovanju SR Jugoslavije, „Vožnja čunom ili Komad za film o ratu” 1999...

Njegov opus obuhvata više od devedeset dela – romana, drama, zbirki poezije, scenarija, filmova. Za svoju literaturu dobio je sve nagrade koje jedan pisac može da dobije – sve do one najveće – Nobelove nagrade za književnost koja mu je dodeljena decembra 2019. godine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)