ŠTA GLEDATI NA FESTU 2020? Kritičari Espresa biraju za vas, ovo je izbor Dragana Jovićevića (VIDEO)

Kako sastaviti uži spisak preporuka među stotinu naslova koji čine program ovogodišnjeg Fest-a? Pa nikako, pokazaće se veoma brzo, baš kao što je i nemoguće pogledati sve ono što ovogodišnji festival nudi iz recentne produkcije. Zato sam se i odlučio da svoje preporuke svedem na one naslove koji bi vam možda promakli, uz obavezno podsećanje da program čine i najnovija ostvarenja Loni Šerfig, Džima Džarmuša, Olivijea Asajasa, Đuzepea Kapotondija, Taike Vajtitija, Roberta Egersa, Lou Jea, Terensa Malika, Gorana Paskaljevića, Srdana Golubovića…

Bela kao sneg (Blanche Comme Neige) - An Fonten (Anne Fontaine)

Ako jedna po svemu specifična rediteljka kao što je An Fonten počne da preispituje jednu čuvenu bajku braće Grim iznova i njihove diskutabilne motive pa ih još žanrovski uokviruje erotskom komedijom, onda takav film već po sinopsisu obećava. Dodatno, zlu maćehu iz ove obrade Snežane i sedam patuljaka igra – a ko drugo nego – Izabel Iper! Bela kao sneg preporuka je sama po sebi.

Glas - Ognjen Sviličić

Uz film Srdana Golubovića Otac, koji potpisuje kao koscenarista, Ognjen Sviličić kao reditelj odvodi nas u svom filmu Glas u jedan katolički internat u kome glavni junak trpi pritisak da se prikloni religiji koja se tamo nameće. Drama kreće kada on počinje da pruža otpor, a Sviličić se u pričaju suptilnih dramskih priča već proslavio i nametnuo sebe kao vodeće autorsko ime na planu društveno angažovanih drama. U tom smislu, njegov rad u oba filma sigurno će biti jedan od fokusa ovogodišnjeg Festa.

Idealni kandidat - Haifa Al-Mansur

Prva žena reditelj u Saudijskoj Arabiji dolazi sa svojim petim i najžešćim filmom, koji je već izazvao brojne polemike i kontroverze. U ostvarenju Idealni kandidat, Haifa Al-Mansur prati jednu sjajnu doktorku, kod koje pregled izbegavaju muški bolesnici. Nezadovoljna položajem žena načelno, doktorka se odlučuje za još konkretniji zaokret – postaje kandidat za gradsko veće. Nesumnjivo jedna opaka politička parabola, koja otvara brojna pitanja današnjice na drugačiji i filmski svežiji način.

Istina (La verite) - Hirokazu Koreeda

Slavni japanski sineasta prelazi pola sveta kako bi prvi put na njemu nematernjem jeziku ispričao jednu emotivnu dramu, metafilmskog koncepta. Iako kritika nije ostala bez teksta, što je bio slučaj sa njegovima ranijim radovima, film Istina otvara sasvim novo poglavlje u opusu Hirokaze Koreede i predstavlja nam već pomalo istrošene glumce, poput Žilijet Binoš ili Itana Houka u, za njih, neočekivanim ulogama.

Kišni dan u Njujorku - Vudi Alen

Veliki povratak Vudija Alena na Fest. I veliki povratak na velika platna uopšte. Iako se strimuje već neko vreme, film Kišni dan u Njujorku svakako će opčiniti sve one koji vole da uživaju u dramskim majstorstvima čuvenog sineaste. Jer tu je opet Njujork. I tu je opet ljubav. I to je sasvim dovoljno da Alenu ponovo poverimo svo naše poverenje.

Loža (The Lodge) Veronika Franc, Severin Fiala

Svaki iskorak u žanr, kada je program Festa u pitanju, vredan je hvale, pa je tako smeštanje jednog horora, za koji kritika tvrdi da je “pakleno stravičan”, u komercijalniji blok festivala, već dovoljno skreće pažnju na naslov kao što je Loža. Rediteljski dvojac vešto koristi pravila i principe žanra, kako bi proizveli stotinu minuta napetosti i strave. Kao i svaki drugi dobar horor klaustrofobije, i Loža se bavi dubokim stanjima ljudske psihe, iz koje se priča razvija.

Medeni dečak (Honey Boy) Alma Harel

Iako program ovogodišnjeg Festa nudi nekoliko ostvarenja iz nezavisne američke produkcije, čini se ipak da Medeni dečak predvodi tu grupu, kako po sadržaju tako i po konceptu samog ostvarenja. Alma Harel, inače autorka dosad poznata po sjajnim dokumentarnim filmovima, preuzima životnu priču nekada slavnog deteta glumca Šaje Labafa, kako bi zajednički istražili korene njegovih brojnih nedaća, sa kojima se u životu borio. Sasvim sigurno, za ovaj film biće neohodno naoružati se strpljenjem.

Monos - Alehandro Landes, Aleksis Dos Santos

Iako nije dobacio do visine teksta i filma Gospodar muva, kolumbijsko-argentinski film Monos koji koristi istu tematsku matricu – o grupi tinejdžera koji stvaraju sopstvenu komunu na zabačenom planinskom vrhu u jednoj latinoameričkoj zemlji što vodi ka svirepoj kulminaciji – uspeva da proizvede našu vezu i empatiju prema mladim pobunjenicima, kao i nerazumevanje prema konceptu njihove borbe, zbog čega se ovaj film gleda gotovo bez daha. Monos je jedan sasvim razuman poziv na debatu o poziciji pojedinca u svetu danas i odnosa sveta prema ugroženim manjinama. Jasno vam je, autori filma jasno stavljaju do znanja da je taj odnos nemoguće rešiti drugačije do krvavim raspletom.

Neverovatna devojka (The Staggering Girl) - Luka Gvadanjino

Luka Gvadanjino, jedno od najznačajnijih autorskih imena današnjice, očigledno odmara od dugog metra, što je njemu već postalo svojstveno, i u kratkometražnoj formi spaja Džulijen Mur i Kajla Meklahlana, kako bi proizveo novo delo gustog narativnog i vizuelnog identiteta. Naravno, ponovo je u centru njegove pažnje jedan povratnik i, naravno, priča je smeštena u Rim. Očito je pred nama pola sata čistog filmskog zadovoljstva.

Optužujem (J'Accuse) - Roman Polanski

Iako od filma Pijanista gotovo da nije imao ništa novo da kaže i mu je svaki naredni film bio gori od prethodnog, ime Romana Polanskog i dalje odiše autoritetom. Međutim, čini se da njegov najnoviji film vrlo lako može i da povrati našu veru u to da Polanski završnu reč, ipak, još nije zadao. Neočekivano, sa filmom Optužujem odlazi u 19. vek, i bavi se jednom začudno angažovanom temom s kraja tog razdoblja, koja možda zapravo na još čudniji način komunicira za aktuelnim društveno-političkim trenutkom. Nema sumnje da je filmska retorika Romana Polanskog i dalje oštra, iako je u nekolicini poslednjih ostvarenja posustala u samom konceptu. Zato verujemo da ovo može biti jedno od većih iznenađenja predstojećeg Festa.

Prva ljubav - Takaši Miike

Ako smo dobro izbrojali, ovo je 103. film neprevaziđenog Takašija Mike. Sam sinopsis – prema kome jedan mladi bokser i jedna prostitutka bivaju uhvaćeni u mrežu šverca droge tokom samo jedne noći u japanskoj prestonici – pa možda i ne obećava mnogo, jer smo slične priče ovog reditelja već gledali. Ali ako je Mike uspeo sto puta da nas iznenadi, prevari i isprovocira, učiniće to i u narednih stotinu filmova. Prema tome, Prva ljubav nije samo za tvrdokorne Mikeove fanove i žanrovske sladokusce.

Sumrak u bečkom haustoru - Mladen Đorđević

Mladen Đorđević, koji je napravio oštar zaokret u srpskoj kinematografiji kada je, sada već više od deset godina, prikazao svoj prvi igrani film Život i smrt porno bande, sada odlazi u Beč, gde prati trojicu taksista, koje spaja vrlo čudna veza, sem auta od kojeg žive. Već dve reči u naslovu – haustor i sumrak – dovoljno pokazuju da je Đorđević i ovog puta bio surovo beskompromisan, drugačiji i provokativan.

Zlatna rukavica - Fatih Akin

I za kraj nešto što nije za svačiji stomak. Jedan osobeni torture porn, koji postaje dodatno zanimljiv jer ga donosi Fatih Akin, koji se od grafičkog prikazivanja nasilja, dosad, uzdržavao. Nasilje je u Akinovim filmovima bilo ubojito dok se odvijalo na planu podsvesnog, ali reditelj sada iskoračuje iz tih okvira, i žestoko brutalno donosi priču o jezivom serijskom ubici, koji je utehu od sopstvenog očaja tražio među jednako usamljenim i ostvavljenim ženama. Priča potresna koliko i brutalna i – još jednom – koja se gleda isključivo na prazan stomak.

Fest klasik

Bonus – program Fest klasik. I iz tog programa apsolutno sve! Ili barem neki od tridesetak odabranih naslova, ako vam je slučajno ijedan od njih dosad promakao.

Bonus video: