Poslednja šansa za obilazak Čistača

Retrospektivna izložba Čistač Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kojom se svetska zvezda performansa na velika vrata vratila na scenu sa koje je ponikla početkom 70-ih godina, završava se 20. januara posle četvoromesečnog gostovanja na kraju evropske turneje, započete 2017. u Stokholmu. Ulaz poslednjeg dana izložbe “Čistač”, koja je tokom vikenda ponovo zabeležila redove ispred MSUB-a, besplatan je, a povodom završetka je produženo i radno vreme do 22 sata.

MSUB je za poslednji dan retrospektive Marine Abramović pripremio i poseban program koji uključuje reizvođenje performansa “Imponderabilia” i “Odnos u vremenu” od 17 do 20 časova, te “Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep” od 18 do 19 časova. Takođe, posetioci će, osim besplatnog ulaza, dobiti i simbolične poklone od MSUB-a, koji će potom biti zatvoren do kraja marta radi pakovanja "Čistača" i pripreme izložbe akvizicija iz svojih zbirki.

Izložba “Čistač” privukla je od 21. septembra do nedelju dana uoči zatvaranja više od 62.000 posetilaca, a u MSUB-u očekuju da će konačna brojka publike premašiti 70.000.

V.d. direktor MSUB-a Slobodan Nakarada izrazio je nedavno ponos i zbog uštede od 200.000 evra, pa "Čistač" nije koštao 1,5 milion evra - koliko je prvobitno planirano, već 1,3 milion. Nakon izdašne podrške Vlade Srbije za retrospektivu Marine Abramović, koju je i ugovorila premijerka Ana Brnabić prilikom posete Oslu u novembru 2017. godine, MSUB za 2020. godinu nije, međutm, dobio očekivani razvojni budžet, a odgovornost za to prebacio je na Ministarstvo kulture i informisanja. To je izazvalo i polemiku sa Ministarstvom, koje je odbacilo navode Nakarade da je MSUB na neki način kažnjen nakon uspešne izložbe Abramovićeve.

Retrospektiva Marine Abramović u Beogradu - prva samostalna izložba te umetnice posle 44 godine u rodnom gradu, poslednja je stanica tog projekta u produkciji nekoliko evropskih muzeja, nakon što je održana i u Stokholmu, Kopenhagenu, Oslu, Bonu, Firenci i Torunu u Poljskoj. Za razliku od izložbi u ostalim gradovima na turneji, beogradska postavka “Čistača” sadrži i veći broj slikarskih radova iz rane faze karijere Marine Abramović.

Postavka hronološki prati sve faze njene kompleksne karijere – od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne faze. Među ukupno više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), našla su se i antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentniji opus (Balkanski barok - za koji je 1997. dobila Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).

Izložba je imala trostruko otvaranje i snažno je marketinški podržana, a prema navodima MSUB-a, propraćena je sa više od 1.700 medijskih priloga.

Izložba je izazvala oprečne reakcije šire javnosti, ali i nedovoljno osvrta struke.

Medijskom senzacionalizmu doprinela je i sama umetnica, koja je imala trostruko otvaranje - za državne i druge VIP zvanice, za medije u cik zore i potom za stručnu javnost i druge goste, a održala je i izuzetno posećeno predavanje-performans na ledini u blizini MSUB-a na Ušću.

MSUB je organizovao pet predavanja, zaključno sa završnim izlaganjem kustosa beogradskog izdanja "Čistača" Dejana Sretenovića. Predavanja o različitim aspektima izložbe i umetničkog opusa Abramovićeve održali su i Branislav Jakovljević, Jelena Vesić, Svetlana Racanović i Petar Ćuković, a publika je imala priliku da prati i filmski program u vezi sa likom i delom umetnice.

Jedini javni razgovor o "Čistaču" održan je u novembru u Kulturnom centru Beograda, u organizaciji portala SEEcult.org i partnera projekata Svet oko nas – metamorfoze pojma kritike i Kritika na delu, a velikim delom bio je posvećen upravo nedostatku stručne kritike i dominaciji proizvoljnih tumačenja predstavnika raznih delova društvene sfere, koja su se kretala od poziva na bojkot do negiranja značaja performansa i konceptualne umetnosti. O kompleksnosti retrospektive Marine Abramović, odjecima i reagovanjima, kao i o dometima te izložbe, ali i o pitanjima o opštem stanju na sceni savremenih vizuelnih umetnosti, te o značaju i ulozi kritike danas, učestvovali su: kustoskinja u MSU Zagreb Leila Topić, autorka jedne od retkih sveobuhvatnih kritika o izložbi Čistač u regionu, istoričar umetnosti i savetnik na beogradskom delu izložbe Čistač prof. dr Jerko Denegri, umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Vladimir Nikolić, mlada umetnica Ivana Ranisavljević, učesnica reizvođenja performansa Marine Abramović u MSUB-u, urednica u KCB-u Zorana Đaković Minniti, te kao moderatorke - istoričarka umetnosti Slađana Petrović Varagić i urednica portala SEEcult.org Vesna Milosavljević, predstavnice partnerskog projekta Kritika na delu (Filmart i SEEcult), koji je tom prilikom imao specijalno izdanje uživo pred publikom.

Uvod u dvočasovnu, na momente žustru diskusiju, u kojoj je učestvovala i publika, bili su inserti iz tri epizode "Kritike na delu" o izložbi "Čistač", u kojima su kritičari na delu bili istoričarka umetnosti Biljana Tomić, filozof Jovan Čekić i Vokalno kustoski sindrom.

Nakon "Čistača", MSUB će započeti ovogodišnji program 28. marta izložbom “Refleksije našeg vremena: Akvizicije MSUB-a 1993-2019. godine”, koja će biti otvorena do 28. juna. Nakon toga, sledi retrospektivna izložba fotografkinje Goranke Matić, čija je autorka Una Popović, a biće otvorena od 18. jula do 12. oktobra.

MSUB će 2020. godinu završiti međunarodnom postavkom “Efekat pregleda”, čiji su autori Zoran Erić i Blanka de la Tore, a biće otvorena od 7. novembra 2020. do 9. februara 2021. godine.

Bonus video: