SVEČANO POČEO 13. KUSTENDORF! Obeležiće ga radovi ČUVENOG srpskog REDITELJA

Na Mokru goru danas su stigli prvi gosti - proslavljeni italijanski reditelj Paolo Virci, francuski direktor fotografije Mišel Amatje, reditelj Džoni Ma, šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev i reditelj Karim Ajnuz.

Svečanost je počela u čast proslavljenog reditelja Puriše Đorđevića isečcima iz njegovih najboljih filmova u kojima su uloge ostvarile najveće zvezde jugoslovenskog filma, nažalost one koje više nisu sa nama - Milena Dravić, Ljubiša Samardžić i Neda Arnerić.

U uvodnim rečima poručeno je da je cilj ovogodišnjeg Kustendorfa da se filmskom magijom suprotstave sujeverju i broju 13.

Opisujući rad Puriše Đorđevića citirane su reči velikog Dušana Makavejeva da su ga svi filmski radnici obožavali jer je prvi uveo montažne skokove, sekao je filmove bez obzira na priču, sam je stvarao priču. Bio je naš ideal, uzor za humor, naučio nas je da nema bogova.

Emir Kusturica je u govoru zamolio slavnog reditelja da dok ne napuni 100. godina snimi još nekoliko filmova, jedan dovoljno.

- Kada sam bio mlad i studirao rekli su mi da postoji samo jedan reditelj u Srbiji čiji jezik ispada iz svih šablona svetskog filma. Kada smo pokušavali da naučimo kako se priča priča, mi smo naučili jednu stvar - da je najvažnije da pratimo ljudsku sudbinu - kazao je Kusturica.

Citirajući Petera Handkea "Forma je sve", dodao je da je zbog toga upravo za Purišu pesma "Ti si nam Puriša sve".

Primajući nagradu, Djorđević je kazao da ga često pitaju zašto je i dalje živ, a ima 95 godina.

- Reći ću vam zašto. Ja sam seljačkog porekla i nikad nisam jeo voće, kazao je slavni reditelj.

Kusturica se na Purišine reči nadovezao pričom o mamutu i doktoru koji mu je rekao da je mamut izumro jer je bio veliki i jeo je samo voće i povrće.

- Nikada nije prestajao da jede i nije imao vremena kada da misli. Ako to prevedemo na jezik filma, možemo da ga posmatramo kao jednu vrstu mamuta, ali ne i da budemo protiv vegeterijanaca - poručio je reditelj.

Kada je on studirao, kazao je da je to bilo vreme u kome nije bilo otklona od velikih autora, to je bilo vreme američkog filma sedamdesetih.

- Autorski film polako postaje svojstvo festivala. U Srbiji i bioskopima autorski film ne postoji. Jedan čovek otkupi sve filmove sveta i prodaje ih festivalima. Pitanje je da li će se i ostatku sveta desiti što i Srbiji, poručio je Kusturica i dodao da postoji hiljadu načina da se izrazimo, i da publika rado gleda Jutjub i Netfliks, a da između njih autorski film će opstati u formi u kojoj je opstala opera.

Usledilo je pet kratkih filmova - snimaka sa jutjuba, a Kusturica je ukazao na to koliko je danas lako svakome da, ukoliko ima dobar kadar, snimi takve situacije, a koliko je samo vremena potrebno filmskim radnicima da do njene autentičnosti dođu.

Pozornicu je potom preuzela ogromna crna mačka od papira koju su simbolično uz valjkove i belu forbu prefarbali svi uvaženi gosti festivala, uključujući Kusturicu i ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, i time razbili sujeverje oko broja 13.

Legenda kaže da su guske spasle Rim, ali moguće da će Emirove crna mačka i beli mačor pomoći u spasavanju svetskog filma, poručio je Vukosavljević.

Ministar je govoreći o naučnofantastičnim i distopijskim romanima koji govore o nestanku ljudi, ukazao na stanje u društvu i civilizaciji uopšte.

- Cela civilizacija je nestala i psi slušaju legendu o ljudima koji su nestali zbog svoje gramzivosti i isključivosti. U romanu 'Mi' ljudi veruju da sreća i sloboda ne idu zajedno - kazao je Vukosavljević.

On je istakao da živimo u doba nametnute sreće, korporativne sreće, društvo potrošačke sreće, i zapitao se da li smo slobodni?

- Da li ćemo dozvoliti da ovo društvo nestane u svojoj gramzivosti i da o njemu pričaju psi? Izbor je na nama - poručio je Vukosavljević, zaključujući da će Kustendorf svojom inspiracijom obasjavati svet kao i da će svetlo s Mećavnika dugo sijati.

Uz nastup pop-folk-rok grupe "The Hatters" i proslavu kod crkve, slavni gosti i svi posetioci Drvengrada dočekaće pravoslavnu Novu godinu.

Na Mokroj gori u okviru Kustendorfa do 18. januara biće prikazano 21 ostvarenje domaćih i inostranih autora, a za festivalske nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se filmovi iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Ukrajine...

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)