Da li su imali vremeplov? Najtačnija proročanstva u delima naučne fantastike

Naučna fantastika kao žanr postoji gotovo podjednako dugo kao književnost sama, što znači, otkad postoji ljudski rod. Najstarijim delom naučne fantastike verovatno se mogu smatrati Platonovi dijalozi Timaj i Kritija, u kojima govori o potonulom kontinentu Atlantidi. Ali i pre Platona, već indijske vede i judeohrišćanski Stari Zavet sadrže u sebi elemente naučne fantastike.

Čoveku je svojstveno da razmišlja o budućnosti i da zadaje sebi velike ciljeve, ali pojedini autori naučne fantastike uspeli su da veoma tačno predskažu stvari koje su se zaista ostvarile. Ne radi se o nekakvoj želji ovih autora da budu proroci, već naprotiv, jedna od suštinskih i najkvalitetnijih osobina naučne fantastike je društvena kritika, a pisci naučne fantastike koji vide određeni problem sveta u kojem žive pokušavali su da zamisle šta bi moglo da se desi sa tim problemom u dalekoj budućnosti ako čovečanstvo ne bude našlo rešenje za to.

Pored te tipične projekcije, postoje i neverovatni slučajevi gde su stvaraoci naučne fantastike do zapanjujućih detalja pogodili određena velika dostignuća u nauci i tehnici, ali takođe i slučajevi gde su njihova dela postajala inspiracija naučnicima za stvarna revolucionarna otkrića i tekovine modernog sveta.

Krenimo od inspiracije kao možda najvrednijeg aspekta naučne fantastike.

Meri Šeli - Frankenštajn (1818)

Klasično delo strave i užasa pored toga što i danas, kada deluje već prilično naivno, još uvek može da izazove trnce kod čitaoca, zapravo je pobudilo maštu medicinara da se pozabave mogućnošću oživljavanja mrtvog tkiva i presađivanja organa, zahvaljujući čemu danas imamo proceduru presađivanja srca i mnogih drugih organa i bezbroj spasenih ljudskih života.

Žil Vern - Od Zemlje do Meseca (1865)

Žil Vern je predvideo prvo putovanje ljudskog roda sa Zemlje na Mesec i natrag do začuđujućih detalja: svemirski brod od aluminijuma, lansirnu rampu na Floridi, čak je i masu letelice gotovo pogodio... Ipak, ako zanemarimo taj proročanski faktor, knjiga Žila Verna bez sumnje je inspirisala mnoge dečake sa velikim ambicijama da maštaju o letu na Mesec, među njima i one koji su put u svemir pretvorili u stvarnost - Vernera Fon Brauna i Sergeja Koroljova.

Mark Tven - Iz London Timesa 1904 (1898)

Kratka priča Marka Tvena "Iz London Timesa 1904", napisana 1898, predvidela je nastanak interneta. Glavni junak priče je naučnik slovenskog prezimena Šćepanik koji je izumio spravu Telelektroskop, koja se povezala na telefonsku mrežu i počela da služi za razmenu informacija među ljudima. Ne treba zaboraviti da je Mark Tven bio bliski prijatelj Nikole Tesle, koji je rado delio svoje vizionarske ideje sa svojom okolinom. Pored Tvena, još jedan pisac naučne fantastike predskazao je izum interneta, nezavisno od Tvenove ideje - ruski autor Jevgenij Zamjatin u svom romanu "Mi" (1921), kod kog se internet zove "integral". Internet je zvanično nastao 1969, a ruski naučnici su nezavisno od američkih predložili državnim organima uspostavu interneta u SSSR-u deset godina ranije, što sovjetske vlasti nisu prihvatile.

Herbert Džordž Vels - Oslobođeni svet (1913)

Autor romana Vremeplov (1895) za kojeg se nadamo da nije zaista imao vremeplov. Vels se najčešće bavio zamišljanjem sveta budućnosti punog logičnih tehničkih i naučnih izuma i uglavnom mračnih i pogubnih posledica koje ti izumi mogu doneti ljudskom rodu. Jedno od takvih zamisli je atomska bomba, koja se pojavila u njegovom delu Oslobođeni svet, dosta pre nego što je Ajnštajnu palo na pamet da o tome progovori, i Openhajmerove realizacije tog užasnog izuma.

Karel Čapek - R.U.R. - Rosumovi univerzalni roboti (1920)

Češki pisac Karel Čapek smislio je pojam "robot", kao i ideju mehaničke sprave koja obavlja neke ljudske radnje i podseća na čoveka. Reč robot nastala je od opšteslovenskih reči "rob" i "rabota" (ropski rad). Verovatno je izvesni uticaj na njega imao motiv golema - moćnog čovekolikog stvorenja od gline, koji je svoj klasični oblik postigao među Jevrejima u Pragu krajem 16 veka, i odatle ušao u moderna književna dela. Bez ikakve sumnje, Čapek je inspirisao nastanak robota u stvarnosti.

Pored inspirativnih dela naučne fantastike, postoje i ona koja se bave društvenom kritikom i projekcijom distopijskog sveta koji bi mogao nastati ako ljudi ne reše neke probleme svog savremenog društva.

Oldos Haksli - Vrli novi svet (1931)

Hakslijeva antiutopija prikazuje svet u kome kapitalizam stiče totalitarnu vlast širom sveta i kontroliše svaki segment ljudskog života - zvuči poznato? Ljudski rod podeljen je na pet kasti: alfe, bete, game, delte i ipsilone. Alfe su genetski modifikovani inteligentni predvodnici, bete su službenici Svetske Države - ono što se u Engleskoj zove "bele kragne" (white collars) iliti srednja klasa, game su ono što se u Engleskoj zove "plave kragne" (blue collars) iliti radnička klasa, a delte i ipsiloni su praktično podljudi. Vrlo je zanimljivo to što je Haksli predskazao pojavu tabloida - novine za game sa puno velikih slika i malo teksta, sa jezikom ograničenim na jednosložne reči (kojih u engleskom ima sasvim dovoljno da se njima može komunicirati), dok bete imaju svoje novine i alfe svoje, svako prema svom nivou inteligencije. Takođe, Haksli je predskazao i pojavu lekova za raspoloženje - antidepresiva, bez kojih kapitalizam ne bi mogao da opstane, kao i pornografije - obaveznih orgija za stanovništvo.

Džordž Orvel - 1984 (1948)

Najpoznatija antiutopija čija predskazanja se još uvek obistinjuju, u nešto blažem obliku nego onom u knjizi, ali stvari bi mogle da eskaliraju svakog trenutka. Svet bez privatnosti, u kojem kamere pokrivaju svaki čovekov korak, nasilno menjanje jezika u novogovor, nasilno menjanje istorije... zvuči poznato?

Džon Bruner - Stav o Zanzibaru (1969)

Šta reći o ovoj čudnoj knjizi, osim da je pisac najverovatnije imao na raspolaganju vremeplov? Napisan 1969, sa radnjom smeštenom u 2010, ovaj roman prikazuje Sjedinjene Američke Države u kojima je na vlasti predsednik Obomi, a širom zemlje dešavaju se česte pucnjave u školama. Veliki gradovi poput Detroita pretvoreni su u pustinje, siromašni su dobili legalizovanu marihuanu, a bogataši imaju električne automobile, direktnu televiziju, laserske štampače i mnoge druge izume poznate današnjem svetu.

Bonus video: