Recenzija albuma
Virvel "Žena sa bradom, patuljak, idiot" - Roršahova mrlja bez negativnog rešenja
Virveli su ponovo zaigrani samo svojom igricom koju možemo da posmatramo i da ispratimo klimanjem glave u ritmu ovog neopterećujućeg i lagodnog spusta niz bulevar elegantnih sazvučja
"Pitam se kako li je pećinski čovek otvarao konzerve," čudio se najsimpatičniji mrgud, zloća i pokvarenjak sa govornom manom, Patak Dača. Slična je muka sa introvertnim umetnicima. Mada im je najlepše u društvu sebe samog i svog pojačala i svoje šolje čaja i obično podjednako introvertnih članova svog benda, ponekada osete potrebu i da imaju publiku. Ali na kraj pameti im neće pasti da publici ostave neki ključ ili odškrinut prozor od kupatila da bismo se ušunjali u njihov svet. Publika mora sama da se potrudi da pronađe skriveni i dobro maskirani ulaz.
Publika ne voli da se trudi. Uostalom, umetnik ima pravo da bira svoju publiku. Glas Tijane Drobac nenametljivo i fino šapuće i deli sa nama supstrat nekog prijatnog popodneva u mirnom dvorištu neke kućice u predgrađu gde niko ni na koga ne podiže ni obrvu. Daleko od toga da sa ovog albuma odsustvuju emocije, ali moramo da se potrudimo da ih uosetimo ili saosetimo. Drugo rešenje je da se prepustimo finoj vožnji pesme koja nas vodi U svet, nekim dobrim biciklom koji ide nizbrdo ali ne nekom strmom i opasnom nizbrdicom, dok vazduh miluje ušne školjke.
Nizbrdica se nastavlja i u pesmi Sačuvaj iskru. Čudno je, tu su dve gitare koje se ni na trenutak ne bore za prevlast i ne grme, već lebde kroz zvučnu sliku kao razduvani padobranci od maslačaka. Sve veoma fino zvuči, birani tonovi, birani reverbi, melodije koje se ležerno valjaju ne ispred nosa već kao da nam uvek beže desetinu koraka ispred nas, kao kućni ljubimac kojeg treba sustići.
Već je peta pesma a nizbrdica je i dalje ista. Nisam umoran. Nežni šapat je i dalje tu, snene i prijatne melodije dugih tonova i dalje su kao zlatni retriver koji ne želi da ga sustignem.
U šestoj pesmi, kao da smo sišli sa bicikla i malo usporili. Već godinama pratim Virvel, praktično od kada su se pojavili, ne znam ni sam koliko puta sam bio na njihovim koncertima, preslušao sam sve što su objavili i uvek su mi bili prijatni. Ali ako bi me neko upitao da otpevušim bar jedan njihov refren, bio bih u problemu. Prepoznaću svaku pesmu ako mi je neko pusti i reći "Da, znam tu pesmu, to je Virvel". Ali nažalost ne sećam se baš nijedne melodije, nijednog teksta. Možda je problem u meni. Bojim se da će tako ostati i sa ovim albumom. Lep album, vrlo komotan za slušanje, ali ne uspevam da se vežem za njega, da se naložim na bilo koju pesmu, da poželim da to bude prva pesma kojom započinjem dan, ili poslednja koju ću puštati pre spavanja.
Jasno je, Virvel nije bend usredsređen na pravljenje hitova, već na to da oni sami uživaju u svojoj muzici, a od ostalih ljudi na svetu, ko želi da se priključi, dobrodošao. To je lep, aristokratski stav. Virvel je drag bend, a "Žena sa bradom, patuljak, idiot" (naslov verovatno nastao pokušajem tumačenja fotografije sa naslovne strane poput Roršahove mrlje) je beskrajno prijatna muzička kutija pažljivo odabranih i odnegovanih zvuka. Ova skupina ljudi ima svoju muziku i svoj svet, drugačiji od mog, ali veoma mi je drago što moj grad ima jednu ovakvu zvučnu galeriju negde u sebi, i ponosan sam na to. Gotovo neprimetno, bicikl se dokotrljao do kraja albuma, koji završava prošaputanim rečima "Da li sad shvataš?" Shvatam.
Ocena 4/5
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!