Inicijativa 1% za kulturu: Procentualno još manje za kulturu u 2020.

Izdvajanje za kulturu u Srbiji u 2020. godini procentualno je još manje nego 2019. godine, što su inicijatori kampanje za minimum 1% za kulturu ocenili skandaloznim, pozivajući sve aktere u kulturi da takođe dignu glas protiv marginalizacije njene uluge u društvu.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja je pokrenula kampanju za minimum 1% za kulturu, saopštila je da bi “država koja za svoju kulturu izdvaja najmanje po glavi stanovnika u regionu i čiji je budžet za kulturu manji od budžeta za kulturu gradova u okruženju” trebalo da “ubrzano povećava ovaj budžet i omogući pristup i participaciju u kulturi svojim građanima i građankama”.

Predlogom zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu za kulturne delatnosti predviđeno 0,73% ukupnog državnog budžeta, što je procentualno nešto manje nego 2019. godine (0,74%). Od ukupno 13,28 milijardi dinara, predviđenih za kulturu i informisanje, na kulturne delatnosti odlazi 9,8 milijardi, a za medijsku oblast 3,4 milijarde dinara (od toga je za finansiranje javnih servisa planirano 3,05 milijarde).

Dok bi ukupan državni budžet, prema predloženom zakonu, bio veći za 65,5 milijardi (637,7 miliona evra) u 2020. godini u odnosu na ovu, deo budžeta Ministarstva kulture i informisanja, koji je predviđen za kulturne delatnosti, nominalno je veći za 384,7 miliona dinara (3,8 miliona evra) nego 2019. godine.

Struktura raspodele skromnog budžeta za kulturu ostala je približno ista kao 2019. godine, s tim što je procentualno povećano jedino izdvajanje za zaštitu kulturnog nasleđa (11,03% u odnosu na 10,36% u 2019), što je za oko 102,7 miliona dinara (936.090 evra) više nego 2019. godine, pa sada iznosi 1,08 milijardu dinara (9,2 miliona evra).

Izvor: CESK

Praktično najveće povećanje imaće ustanove kulture, za koje se i inače izdvaja najveći deo ukupnog budžeta za kulturu. U 2020. godini za ustanove kulture predviđeno je 6,8 milijardi dinara (58,17 miliona evra), što je za 262,2 miliona dinara (2,6 miliona evra) više nego 2019. godine, iako je procentualno nešto manje (69,73%) od ukupnog budžeta za kulturu nego 2019 (69,79%). Procentualno gledano, i deo za savremenu kulturnu produkciju nešto je manji (6,01%) nego 2019. godine, kada je iznosio 6,22% ukupnog budžeta za kulturu, a nominalno je povećan za 3,4 miliona dinara (65.749 evra), pa iznosi 589,2 miliona dinara (5,01 miliona evra). Za međunarodnu saradnju izdvojeno je 675 miliona dinara (5,7 miliona evra), a procentualno gledano, to je 6,89% ukupnog budžeta za kulturu (2019. bilo je 7,15%). U okviru budžeta za međunarodnu saradnju, za Novi Sad – Evropsku prestonicu kulture 2021 predviđeno je 252,2 miliona dinara, a za Novi Sad – Omladinsku prestonicu Evrope 2019 - 145 miliona dinara.

Za priznanja za doprinos kulturi (nacionalne penzije) predviđeno je 224 miliona dinara, koliko je bilo i 2019. godine.

Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu predviđeno je, u okviru kapitalnih projekata, i 250,9 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, te 40 miliona za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, kao i 61,5 miliona dinara za digitalizaciju kulturne, umetničke, istorijske i naučne baštine Srbije, koju obavlja Srpska akademija nauka i umetnosti.

Prema analizama dr Predraga Cvetičanina iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK), dve grupe podataka ukazuju na potrebu povećanja budžeta za kulturu u Srbiji. S jedne strane, to je raspodela postojećeg budžeta Ministarstva kulture i informisanja (MKI) i Sekretarijata za kulturu Beograda i uprava za kulturu drugih gradova. U periodu od 2015. do 2019. godine budžet MKI za kulturne delatnosti kretao se oko 60 miliona evra, uz značajno povećanje u 2019. godini na skoro 80 miliona evra. U istom tom periodu, budžet Sekretarijata za kulturu Beograda je od oko 25 miliona evra prvi put povećan 2018. godine na oko 30 miliona evra, a potom 2019. na oko 37 miliona evra. Ono što se, međutim, nije promenilo jeste način raspodele, budući da ogroman deo tih budžeta ide na finansiranje rada (ili tačnije opstanka) kulturnih ustanova. U slučaju Mki, od 2015. do 2017. godine za rad republičkih ustanova kulture odvajano je oko 60% budžeta za kulturne delatnosti, a u 2018. i 2019. godini čak 70% budžeta.

Lokalne ustanove kulture dobijaju još veći deo gradskih i opštinskih budžeta za kulturu, pa je u slučaju Beograda u periodu 2015-2018. godine, od ukupnog budžeta Sekretarijata za kulturu skoro 90% odlazilo gradskim kulturnim ustanovama, a 2019. taj procenat je, uz značajno povećanje budžeta, smanjen na 80%. U isto vreme, za programe svih ostalih aktera preko konkursa odvajano je oko 3% budžeta Sekretarijata. U drugim, manjim gradovima i u opštinama, procenat gradskog/opštinskog budžeta koji odlazi kulturnim ustanovama je još veći, a često ne postoje konkursi za podršku drugim akterima u kulturi.

U Srbiji postoji 26 republičkih ustanova kulture, uz još 14 ustanova kulture dislociranih sa teritorije Kosova (neregulisanog statusa) i jedno novinsko-izdavačko preduzeće, što znači da ukupno 41 ustanovu direktno finansira MKI. Pored toga, postoji još 17 pokrajinskih ustanova kulture Vojvodine i 466 lokalnih sa više od 12.000 stalno zaposlenih. Oni čine jezgro kulturnog sistema Srbije, ali pored njih u kulturnom polju u Srbiji deluje još čitav niz organizacija koje spadaju u grupe kulturnih industrija i civilnog sektora u kulturi – više od 300 preduzeća u oblasti kinematografije, više od 60 preduzeća za produkciju i reprodukciju muzičkih izdanja, više od 300 televizijskih i radijskih emitera, više od 600 književnih izdavača i više od 200 novinskih izdavača; oko 550 aktivnih nevladinih organizacija kojima je kultura primarna delatnost, od čega oko 200 u domenu savremene umetnosti, oko 900 kulturnoumetničkih društava; 31 reprezentativno udruženje umetnika, 21 savet nacionalnih manjina.

O kakvoj se nesrazmeri radi u raspodeli budžeta MKI radi može se videti na primeru godišnjih konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i u oblasti kulturnog nasleđa. Republičke ustanove kulture (njih 41), koje dobijaju 70% budžeta MKI za kulturu, nemaju pravo učešća na tim konkursima, ali zato hiljade drugih kulturnih aktera konkuriše svojim projektima u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva za 3,95% budžeta MKI, odnosno projektima iz oblasti kulturnog nasleđa za 3,41% tog budžeta. U 2019. godini na konkursu u oblasti savremenog stvaralaštva podržana su ukupno 824 projekta sa ukupno 372,2 miliona dinara (oko 3.800 evra po projektu) i 377 projekata u oblasti kulturnog nasleđa u ukupnom iznosu od 321,8 miliona dinara (oko 7.200 evra po projektu).

Poenta, međutim, kako ističe Cvetičanin, nije u tome da u kulturnoj politici koja se vodi u Srbiji, kulturne institucije uživaju u blagostanju, dok svi ostali kulturni akteri jedva preživljavaju. “Poenta je, nažalost, da su i kulturne ustanove, koje dobijaju lavovski deo budžeta za kulturu, na ivici opstanka – zaposleni imaju mizerne plate, ustanove nemaju mogućnosti za obnavljanje objekata i opreme i veoma mali deo budžetskih sredstava se koristi za kulturne programe. A ako najpovlašćeniji jedva preživljavaju - to pokazuje da nije moguće jednostavno bolje podeliti taj ‘kolač’ (mada bi i to bilo poželjno, da drugi ne dobijaju samo mrvice), nego da ‘kolač’ mora da se poveća”, odnosno da je povećanje ukupnog budžeta za kulturu Srbije (i budžeta za kulturu u gradovima) neophodno, konstatovao je Cvetičanin.

S druge strane, na neophodnost povećanja ukupnog budžeta za kulturu ukazala su i poređenja sa zemljama u regionu. Komparativno istraživanje izdvajanja za kulturu u zemljama regiona jugoistočne Evrope i njihovim glavnim gradovima, koje su u prvoj polovini 2019. godine sproveli CESK i NKSS, pokazalo se da je ukupan budžet Srbije u 2019. godini sa 10,7 milijardi evra bio drugi najveći u regionu (posle Hrvatske), ali da je, uprkos značajnom povećanju u 2019. godini, od skoro 17 miliona evra, budžet za kulturne delatnosti bio je duplo manji od budžeta za kulturu Hrvatske i Slovenije. Što se tiče procentualnog izdvajanja za kulturu, Srbija se, u 2019. godini, sa 0,74% budžeta, nalazi na poslednjem mestu u regionu (Slovenija je izdvojila 1,68% ukupnog budžeta, Severna Makedonija 1,55%, a Crna Gora 1,13%).

Kada se izdvajanja za kulturu podele sa brojem stanovnika, pokazuje se da je - za razliku od Slovenije, koja za kulturu po glavi stanovnika daje 79 evra, u Srbiji to svega 11 evra, odnosno najniže je u regionu.

Slično je i u slučaju glavnih gradova - budžet Grada Beograda je, sa skoro 900 miliona evra, u 2019. godini bio drugi najveći budžet u regionu (posle Zagreba), ali je budžet za kulturu Beograda, međutim, dvostruko manji od budžeta Zagreba, dok je sličan budžetu za kulturu Ljubljane, koja ima mnogo manje stanovnika. Ljubljana je u 2019. godini procentualno najviše izdvajala za kulturu (9.88%), dok je Beograd ponovo na dnu liste (4,12%).

Sa samo 22 evra izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika, Beograd se nalazi pri dnu liste – ono je u Ljubljani sedmostruko veće, a u Zagrebu skoro pet puta. Pritom je iznos izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika na nivou cele Srbije dva puta manji nego u Beogradu.

Koliko su izdvajanja za kulturu u Srbiji - uprkos nedavnim povećanjima - mala, može se videti i po tome što je budžet za kulturu Grada Zagreba u čitavom posmatranom periodu (2015-2019) bio veći od budžeta Ministarstva kulture i informisanja Srbije predviđenog za kulturne delatnosti. Rezultati istraživanja pokazuju stoga da, iako Srbija i Beograd raspolažu dovoljnim budžetom, izdvajanja za kulturu nedopustivo su niska.

Zato je i pokrenuta kampanja za minimum 1% za kulturu, uz oprez koji proizlazi iz istraživanja Budimpeštanske opservatorije “Public Funding of Culture in Europe, 2004-2017”, prema kojem vlade istočnoevropskih zemalja sve više i više ulažu u kulturu, ali te fondove uglavnom koriste za populističke kampanje i nekritičko glorifikovanje nacionalne kulture.

Utoliko će i mera uspešnosti kampanje za 1% za kulturu biti ne samo da li su sredstva za kulturu povećana, nego i za šta će biti namenjena, jer ako povećanje ne bi bilo iskorišćeno za programe (koncerte, izložbe, predstave, istraživanja, konzervaciju…), za povećanje budžeta konkursa za projekta, za decentralizaciju kulture, za programe razvoja publike, za uvođenje kulture u škole, već za gigantske spomenike, za jarbole i gondole, onda je bolje da budžet za kulturu ostane na trenutnom nivou i da se koristi za trenutne namene.

U okviru kampanje za minimum 1% za kulturu nedavno je u Beogradu održan i prvi u nizu najavljenih javnih razgovora, na kojem se pokazalo da - iako i akteri kulturne scene, i Ministarstvo kulture i informisanja smatraju da je budžetsko izdvajanje za kulturu poražavajuće malo, šanse za unapređenje takvog stanja zasad nisu velike, ali se očekuje da bi kampanja 1% za kulturu mogla da poveća vidljivost tog problema i utiče na donosioce odluka na svim nivoima da razmisle o prioritetima ne samo razvoja u toj oblasti, već i celog društva. U tom cilju, zainteresovani mogu da potpišu i onlajn peticiju “Svi za 1% - 1% za sve” sa zahtevima koji će zvanično biti upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, Kabinetu predsednice Vlade i Savetu za kreativne industrije, kao i Ministarstvu finansija.

(Espreso.co.rs/SEEcult.org)

Bonus video: