Londonski muzej Tejt otkupio seriju radova beogradskog konceptualnog umetnika Raše Todosijevića

Tejt muzej u Londonu otkupio je deo radova Dragoljuba Raše Todosijevića iz čuvene serije “Nulla dies sine linea” iz sredine 70-ih godina.

Reč je o 12 radova iz serije “Nulla dies sine linea” (Nijedan dan bez crte) – crteža nastalih 1976. godine mastilom na papiru. Takođe, otkupljen je tekstualni rad iz 1977. godine u verziji na srpskom i engleskom jeziku, rekao je Todosijević za portal SEEcult.org.

Todosijević u tekstu Umesto toga... objašnjava da je tema “Nijedan dan bez crte” - jedna od tri koje se tiču njegovih zapažanja o značenju sporazumevanja u umetnosti - ustanovljena 1973/74. godine, a odnosi se na pitanja o privatnom/ličnom, o radu/manuelnosti, o usavršavanju, o koncepciji, o ironiji, o kontinuitetu, o kritici/samokritici, o ponavljanju/tautologiji.

Između ostalog, Todosijević navodi da se njegove ideje ne mogu shvatiti u terminima kontinuiteta tradicije evropske umetnosti, već su shvatljive u terminima "kontinuiteta" paradoksa u odnosu na tu umetničku tradiciju.

"Umetnik lično odlučuje i bira svoju 'tradiciju', tj. odlučuje se za tradiciju koja je u logičkoj vezi sa njegovim stavovima bez obzira gde je rođen, gde živi i gde radi. Meni lično, ovakav pristup pruža izvesno sofističko zadovoljstvo jer ja polazim od činjenice da su moji radovi akti mišljenja/shvatanja kategorijalnih odnosa pojmova u umetnosti. Da bi ti akti/radovi bili shvaćeni, neophodno je shvatiti umetničke odnose, procese i pojmove koji jesu podloga pojmova koje ja upotrebljavam. Ja radim u specifičnoj sferi (umetnosti) izvan koje moj (umetnički) rad ne funkcioniše u punom identitetu značenja, niti smatram da moj rad izvan sfere umetnosti može biti pogodan nosilac bilo kakvog značenja koje se ne odnosi na umetnost. Najmanje me zanimaju univerzalni problemi i univerzalne istie u koje, iskreno govoreći, ne mogu i ne želim da verujem. Potpuno razumevanje onoga što ja radim u umetnosti nije moguće, ili: da bi te ideje bile shvaćene kako treba potrebno je isto onoliko (umetničkog) iskustva koliko je i meni bilo potrebno da ih formulišem. Radeći umetnost, umetnik može samo da raspravlja/prosuđuje o smislu vrednosti i načinima upotrebe pojmova koji se ustanovljavaju tokom suočavanja ili sukobljavanja najrazličitijih koncepcija o međuljudskom ophođenju putem umetnosti. Hipoteza: Umetnošću o Umetnosti jeste pozicija paradoksa preko potrebna u procesu stvaranja i menjanja vrednosti zatečenog života. Umetnik danas ipak nema mnogo da bira: ili će prihvatiti najneverovatnija mišljenja većine o tome šta je umetnost/život i kako bi sve to trebalo da izgleda ili će umesto toga...."

Tejt muzej otkupio je i 2014. godine Todosijevićev rad “Was ist Kunst, Marinela Koželj” iz 1978. godine, odnosno video-performans iz projekta “Was ist Kunst?” koji je realizovao u nekoliko verzija u drugoj polovini 70-ih (1975-1981), počev od rada “Was ist Kunst, Patrizia Hennings?” U toj seriji performansa, u kojima su učesnice bile isključivo žene, Todosijević je zapovednim, isledničkim tonom do iznemoglosti ponavljao pitanje: “Šta je umetnost?” na nemačkom jeziku, ostajući bez odgovora.

Tadašnji direktor Tejta ser Nikolas Serota izrazio je zadovoljstvo što je Bord poverenika tog britanskog muzeja odobrio akviziciju rada “Was ist Kunst, Marinela Koželj”, realizovanog u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, uz učešće Marinele Koželj, umetnikove životne saputnice, koja nemo reaguje na iznervirano, često povišenim tonom postavljano pitanje koje prate agresivne manipulacije Todosijevića po njenoj kosi i licu.

Todosijević je izlagao u Londonu 2017. godine, kada se predstavio izložbom “Opsada Londona 2097” u galeriji Handel Street Projects, koja je obuhvatala izbor radova iz višedecenijskog opusa tog beogradskog umetnika, jednog od pionira jugoslovenske konceptualne umetnosti.

U organizaciji Handel Street Projects, čiji je direktor Feđa Klikovac, Todosijević je učestvovao i 2010. godine na izložbi “Super Farmers’ Market” u Londonu, na kojoj se tridesetak odabranih umetnika predstavilo radovima za koje su koristili jeftinu robu iz supermarketa.

Od kraja 60-ih, Todosijević je stvorio obiman i raznovrstan opus, koji obuhvata performanse, ready-made, instalacije, fotografiju, skulpture, slike, tekstualne radove, “priče o umetnosti” i druge forme proze, kao i teorijske i kritičke radove. Ono što im je zajedničko, kako je istaknuto bilo i u najavi izložbe “Opsada Londona 2097”, jeste njegov beskompromisan kritički stav i društvena i politička angažovanost koja je ostala živa do danas.

Rođen 1945. u Beogradu, Raša Todosijević diplomirao je 1969. godine na Akademiji likovnih umetnosti. Izlagao je na mnogobrojnim izložbama i u renomiranim institucijama širom sveta, uključujući Moderna muzej u Stokholmu, Centar “Žorž Pompidu” u Parizu, Kunstverein u Salcburgu, Muzej moderne umetnosti u Varšavi, Ludvig muzej u Beču, Državni ruski muzej u Sankt Peterburgu, Tretjakov galeriju u Moskvi, Muzej savremene umetnosti u Barseloni…

Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2011. godine izložbom “Svetlost i tama simbola” za koju je dobio tada ustanovljenu Unicreditovu venecijansku nagradu.

Dobitnik je još niza nagrada, među kojima je i nagrada Artslink za 2004. u Njujorku i nagrada Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006) koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Jedan je od dobitnika nagrade 50. Oktobarskog salona u Beogradu, kao i nagrade "Politike" za 2009. godine, koju je vratio.

Todosijević je 2015. godine ostao bez ateljea na Starom sajmištu u Beogradu, a tim povodom govorio je u intervjuu za SEEcult.org i o situaciji u umetnosti nekad i sad, kulturnoj politici, umetničkom obrazovanju, nepostojanju sistema vrednosti i interesovanja za umetnost, te o šansama mladih umetnika, kojima je savetovao da odu negde van. Ocenio je i da vlastima ne treba kultura, jer okuplja brojčano malu populaciju koja je u smislu glasačke mašine bezvredna.

Ovih dana dobio je nagradu časopisa ELLE za umetnost za 2019. godinu.

(Espreso.co.rs/SEEcult.org)

Bonus video: